Sažetak: Gojaznost je kompleksan entitet koji može da nastane zbog različitih uzroka, kao što su endokrini (u disfunkciji štitaste žlezde ili hiperfunkciji nadbubrežne žlezde -Kušingov sindrom), ali je najčešće gojaznost kombinacija neaktivnosti i prekomernog unosa hrane. S druge strane posmatrano, postoje i genetski faktori koji stvaraju sklonost ka nastanku prekomerne težine čak i kada je unos hrane onoliki koliko kalorija bi bio odgovarajući broj za većinu ljudi. Da li su uzroci gojaznosti genetski, hormonalni ili su negde u mozgu (sistem nagrade i zadovoljstva ili pak centralno uslovljeni ustaljeni obrasci ponašanja kad su u pitanju navike u ishrani, veličina porcija, izbor hrane …) je teško izdvojiti. Zagovornici stava da je gojaznost bolest smatraju da zadovoljava kriterijume da se defi niše kao bolest. Gojaznost smanjuje očekivanu dužinu života i oštećuje normalno funkcionisanje tela, može da bude uslovljena i genetskim nasleđem. Oponenti ove ideje smatraju da gojaznost nije bolest već stanje koje je faktor rizika za druge bolesti i koje može da se prevenira. Gojaznost je rezultat unosa previše hrane uz nedovoljnu aktivnost. Gojaznost je udružena sa različitim bolestima, kao što su dijabetes tipa 2, ateroskleroza, kardiovaskularne bolesti i neki karcinomi, pa se može smatrati odgovornom za visoke stope morbiditeta i mortaliteta. Razumevanje patofi ziologije aterogeneze je značajno poraslo tokom poslednjih nekoliko decenija. Patogenetski mehanizmi u gojaznosti i u nastanku i razvoju komorbiditeta, koji prate gojaznost, pokazuju mnoge karakteristike infl amatornih procesa. Ključnu ulogu i u patogenezi gojaznosti mogao bi da igra imunski sistem. Uprkos identifi kovanju brojnih kritičnih elemenata u ovim procesima i pronalaženja novih terapeutskih modaliteta u borbi protiv gojaznosti, lečenje gojaznosti je još uvek veliki izazov i uglavnom sa ne tako uspešnim ishodima.
10
SIMPOZIJUM -GOJAZNOST JE BOLEST
UvodGojaznost je povezana sa različitim bolestima, kao što su dijabetes tipa 2, ateroskleroza, kardiovaskularne bolesti i neki karcinomi, pa se može smatrati odgovornom za visoke stope morbiditeta i mortaliteta u ovoj populaciji. Prevalenca gojaznosti u svetu je, prema najnovijim statistikama Svetske zdravstvene organizacije, skoro udvostručena od 1980. godine. Svake godine zbog gojaznosti umire najmanje 2,8 miliona ljudi, a očekuje se dodatno povećanje u narednih par dekada (1). Gojaznost je kompleksan entitet koji može da nastane zbog različitih uzroka kao što su endokrini (u disfunkciji štitaste žlezde ili hiperfunkciji nadbubrežne žlezde -Kušingov sindrom), ali je najčešće gojaznost kombinacija neaktivnosti i prekomernog unosa hrane. S druge strane posmatrano, postoje i genetski faktori koji stvaraju sklonost ka nastanku prekomerne težine čak i kada je unos hrane onoliki koliko kalorija bi bio odgovarajući broj za većinu ljudi. Da li su uzroci gojaznosti genetski, hormonalni ili su negde u mozgu (sistem nagrade i zadovoljstva ili pak centralno uslovljeni ustaljeni obrasci ponašanja kad su u pitanju navike...