*
Проблем инцест табуа једна је од наjтежих и најстаријих загонетки антро-пологије. Циљ овог рада није неко коначно објашњење табуа, већ демонстрација да је интелектуална кооперација између природних и друштвених наука нужна за боље разумевање проблема. Аутор представља биосоцијалне теорије инцест табуа јер су оне до сада најадекватније.Кључне речи: инцест табу(и), инбридинг, биосоцијалне теорије, дихотомија биологија/култура.Збрка у антрополошкој литератури о инцесту и егзогамији је пример проблема који настају из дог-матског културног детерминизма. Ствари постају далеко јасније, међутим, када посматрамо културу као флексибилну, адаптивну суперструктуру, изг-рађену на спорије еволуирајућој биолошкој инфра-структури. [van den Berghe 1980: 151] Проблему инцест табуа овом приликом прилазимо из ширих методо-лошких убеђења да је могуће успоставити епистемолошки континуитет изме-ђу природних и друштвених наука. У складу са овом стратегијом објашњење инцест табуа мора бити консилијентно. Антрополошки докази морају бити у складу са постулираним психолошким механизмима, који опет морају бити у складу са постулатима теорије еволуције. Објашњење културне појаве мора -------------* Овај рад представља знатно скраћену верзију необјављеног рада (Škorić 2004b) који далеко темељније разматра проблематику инцест табуа. Како би се избе-гла честа позивања на обимнију верзију рада (који садржи око 280 библиографских јединица), читалац треба да има на уму да се контроверзнији проблеми детаљније обрађују у дужем тексту који садржи: (1) критику неких домаћих теоретичара инцест табуа; (2) (емпиријске и теоријске) доказе који иду у прилог тези да је инбридинг (тј. укрштање у сродству) незаобилазни фактор приликом што комплетнијег објашњења инцест табуа; (3) историјски преглед класичних теорија инцест табуа; (4) оцене покушаја синкретизма Фројдове и Вестермаркове теорије; (5) новије теорије инцест табуа; (6) преглед емпиријских истраживања која потврђују "Вестермарков ефекат;" (7) приказ биосоцијалних теорија; (8) историјски и антрополошки преглед објашње-ња инцеста у Старом Египту; и (9) коначну оцену културалистичке и биосоцијалне перспективе.Марко Шкорић, Биосоцијалне теорије инцест табуа 528 имати своју психолошку основу, која је у великој мери занемаривана у кла-сичним културолошким објашњењима инцест табуа. Слободно можемо рећи да је интелектуалну климу друштвених наука XX века обележила енвирон-менталистичко/културалистичка парадигма (види Segerstrale, 2000), или "стандардни модел друштвених наука" (СМДН) (Tooby and Cosmides, 1992), који је одговоран за данашњу међусобну изолацију друштвених и природних наука.1 Довољно је напоменути да је методолошке поставке овог модела (СМДН) у својој изворној и најутицајнијој варијанти изнео Диркем (Dirkem, 1895(Dirkem, /1963.Постоје многе поделе теорија инцест табуа (за њихов преглед види Škorić 2004b), од којих сматрамо да су две најадекватније. Једна потиче из веома утицајног и познатог рада (Аberle et al. 1963), где аутори праве разлику између следећих теорија.(1) Инбридинг теорије, ...