Облици рада представљају регулаторе тока наставног процеса и зато често побуђују истраживачку пажњу. Циљ овог рада био је да се испита заступљеност различитих облика рада (фронтални, групни и индивидуални) у инклузивној настави коју похађају ученици са сензорним сметњама. Узорак је чинило 16 основних школа које се налазе на територији Републике Србије у којима се образују ученици са сензорним сметњама (оштећење вида и оштећење слуха: N=69). За прикупљање података о заступљености различитих облика рада коришћено је систематско посматрање, и то на 382 часа који су реализовани у шестом и седмом разреду испитиваних основних школа. Резултати су показали да је у две трећине посматраних часова превалентна употреба фронталног облика рада (67,7%). У знатно мањој мери је присутан индивидуални облик (22,6%), док се групном облику и раду у пару најређе приступало (1,7% и 1,3%). Настава у чијем је центру наставник и даље је заступљена у школама, а самим тим и доминантна употреба фронталног облика рада. Узевши у обзир карактеристике и циљеве инклузивног образовања, као и чињеницу да ученицима са сензорним сметњама социјални ангажман кроз рад може бити користан на више нивоа, фронтални облик по себи није довољан за ефикасни наставни процес. Због економичност и у раду, фронтални облик је ипак неопходно користити у једнакој мери као и индивидуални и групни облик рада у свим фазама наставног часа. облици наставног рада, инклузија, ученици са сензорним сметњама, фронтални облик рада, групни облик рада, индивидуални облик рада. увод Под наставним облицима рада подразумевају се дидактичке стратегије комуникације ученика и наставника које омогућавају и олакшавају процес учења (Pranjić, 2005). У српској педагошкој литератури облици рада се најчешће деле према активности и 1 Abstract Keywords:
РезюмеСаша Степановић • Заступљеност различитих облика рада у инклузивној настави