Delirium: Focus on the drugs

Abstract

UVODStanje delirijuma imalo tokom istorije mnogo izmena i opisa. Termin ,,akutno konfuzno stanje" je generalno prihvatljivo u skoro svim definicijama koje su vezane za delirijum. Organska etoiopatogeneza nastanka delirijuma je vezana za akutni nastanak i uticaj spoljašnjih faktora. Pored mnogih mogućih uzročnika delirijuma, uticaj lekova na njegov razvoj je poznat. Kratak sadržajDelirijum je kompleksna pojava sa širokom lepezom simptoma i znaka od strane centralnog nervnog sistema. Osnovna karakteristika delirijuma je pomućenje svesti. Češće se javlja kod starijih osoba na hospitalnom lečenju. Ključne karakteristike delirijumskih stanja je njihov brz i agresivan početak, uzročnici su dominantno egzogeni, sa jasno izmenjenim stanjem svesti i pažnje, prisustvom halucinacija uz najčešće izraženo pogrešno predstavljanje opažanja. Epidemiološki podaci jasno ukazuju da vulnerabilni deo populacije čine stariji hospitalizovani pacijenti, posebno oni koji su izloženi ortopedskim operacijama kuka ili operacijama na srcu. Ovaj deo populacije, shodno godinama, uobičajeno koristi različite medikamente, od kojih pojedini mogu imati potencijala za razvoj delirijuma. Različiti lekovi imaju različite potencijale za nastanak delirijumskog stanja, pa je zato bitno dobro poznavati one koji imaju jasno definisane i opisane delirijumske potencijale (antiholinergički lekovi, hipnotici, antidepresivi, analgetici). Poznavanje ovog potencijala može dati značajnu prednost lekaru prilikom donošenja odluke za primenu određene grupe lekova, posebno u hospitalnim uslovima, a takođe i u bržem prepoznavanju simptomatologije delirijumskih stanja kod pacijenata koji su tokom hospitalizacije ili posle hiruških intrevencija upali u delirijumsko stanje. Postojanje protokola za dijagnostikovanje delirijuma, kao i dobro obučenog zdravstvenog osoblja za prepoznavanje i lečenje delirijumskih stanja, je važan preduslov kako za efikasnu borbu protiv nastanka delirijuma, tako i za saniranje njegovih posledica.