СажетакПроблем употребе забрањених супстанци (допинга) у спорту је био, јесте и биће актуелан проблем који нарушава сам дух спорта, љепоту и задовољство, а врло често и здравље спортисте. Због тога је неопходно приступити рјешавању овога проблема, ако је могуће и трајно, мада је то некада једноставно неизводљиво. Ово истраживање је конципирано тако да се добије увид, изнесу ставови и перцепције ученика о коришћењу допинга у спорту, односно њиховој информисаности о овом спортском феномену модерног доба. У истраживању је учествовало укупно 141 ученик средњих школа (гимназија и туристички техничари), мушког пола, старосне доби од 15-19±0,5 година. Основни циљ истраживања је био да се провјери ниво знања и утврде ставови ученика о употреби забрањених супстанци у спорту. За прикупљање неопходних информација коришћен је анонимни анкетни упитник са 13 јасно дефинисаних питања (11 питања затвореног и 2 питања отвореног типа) која су се односила на одређена знања, ставове о допингу у спорту. Добијени су релевантни резултати који су глобални показатељ информисаности, знања и ставова популације ученика средњих школа о све већем проблему данашњег модерног спорта кога називамо допинг. Чак 75% ученика је атлетику, бициклизам и спортске игре означило као спортове који су највише обиљежили "допинг афере", а 56% је тенис, спортске игре и голф навело као спортове са најмањим бројем "допинг афера".
Кључне ријечи: ФАРМАКОЛОШКА СРЕДСТВА / ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ / ПОСЉЕДИЦЕ / ПРЕВЕНЦИЈА / ЕДУКАЦИЈА.Коресподенција са: Ратко Б Павловић, Универзитет Источно Сарајево, Факултет физичког васпитања и спорта, Стамбучћић бб, 71240 Пале, Република Српска, БиХ; е-mail: pavlovicratko@yahoo.com УВОД Информације о допингованим спортистима забиљежене су на Олимпијским играма (ОИ) из Сент Луиса, када је побједник маратона Америка-нац Хикс на медицинској њези примио неколико поткожних ињекција стрихнин-сулфата (Pupiš, & Polgar, 2006). Први смртни случај због употребе недозвољених супстанци евидентиран је 1896. го-дине, када је енглески бициклиста Артур Линтон преминуо током трке Париз-Бордо, након уноса ефедрина (Pupiš, & Korčok, 2004), а на XVII ОИ у Риму, 1960. године умро је дански бициклист Курт Енамас Јансен, који је према ријечима стручњака, узимао јаке дозе деривата амфетамина и никотинске киселине од свог тренера. Након овог догађаја Медицинска комисија Међународног олимпијског комитета (МОК) припремила је стручну анализу и материјал који је на ОИ-а у Токију 1964. године прихваћен, и ту је дата прва дефиниција допинга, а тек 1975. године МОК је забранио коришћење свих облика стимуланата.
34Павловић Р., и сар., Перцепција, ставови и знања ученика..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2015; 69 (1): 33-43 Када би се дошло до открића да неки спортиста/ спортисткиња користе недозвољена средства, цјелокупна одговорност би пала на њихова плећа, а нерјетко спортисти су били и жртве смртоносне комбинације сопствених жеља, случај Флоренс Грифит Џојнер, и нечијих нездравих тежњи и амбиција. Добар примјер јесте свакако и случај атлетичарке Источне Њемачке, Хајди Кригер, зла...