Abstract:Uvođenje elektronskog kartona pacijenta omogućilo je neuporedivo lakšu pretragu u odnosu na stari, ručno pisani sistem kartona, pojednostavilo je praćenje istorije bolesti i obezbedilo veliku istraživačku bazu. Prikupljeni podaci daju uvid u dijagnozu simptoma, preduzete tretmane i uticaj lekova, a mogu se iskoristiti i za razvoj sistema koji će pomagati doktorima u donošenju odluka. Razvoj Cloud rešenja otvara i pitanje prenosa eZdravlja u Cloud domen. Zdravstvene organizacije mogu uštedeti sredstva potrebna za serversku opremu i razvoj sopstvenih softverskih rešenja, kao i prostor neophodan za smeštanje računarske opreme. Takođe, smanjuje se i broj tehničkog osoblja potrebnog za održavanje jednog bolničkog informacionog sistema. Podaci o pacijentima iz baza međusobno udaljenih zdravstvenih organizacija postaju dostupni za sprovođenje različitih statističkih analiza omogućavajući uvid u zdravstveno stanje stanovništva i rano uočavanje epidemija. Sa druge strane, bezbednost elektronskog zdravstvenog sistema predaje se u ruke provajderima Cloud servisa, čime se pojednostavljuje održavanje ali i gubi direktna kontrola nad bezbednosti ovih osetljivih podataka. U radu je razmatrana arhitektura Cloud-a primenjena na eZdravlje, ekonomski aspekti uvođenja Cloud rešenja u eZdravlje, kao i problemi bezbednosti servisa i podataka o pacijentu u Cloud-u.
Key words:Cloud, eZdravlje, bezbednost, zaštita podataka. godine preko 85 % ustanova primarne zdravstvene zašti-te je dobilo informacione sisteme. Do kraja 2013. godine bolnički informacioni sistemi (BIS, odnosno eng. HISHospital Information System) realizovani su za 10 ustanova, za još 9 ustanova realizacija u toku, ali i dalje nedostaje značajan deo računarske opreme [3].Osnovnu komponentu zdravstvenog informacionog sistema predstavlja elektronski karton pacijenta (EHR -Electronic Health Record), odnosno skup elektronskih zapisa o pacijentu. Zamena klasičnog papirnog kartona EHR-om doprinosi bržem lečenju pacijenata, manjoj mogućnosti greške u dijagnostici, boljoj organizaciji medicinskih usluga i slično [4]. Takođe, EHR olakšava razvoj ekspertskih sistema za dijagnostiku kao što su CASNET/ glaucoma (konsultativni sistem za glaukom), INTER-NIST-I (konsultant u internoj medicini) i drugi.Komponente zdravstvenog informacionih sistema Srbije predstavljaju: bolnički informacioni sistemi (BIS), laboratorijski informacioni sistemi (LIS), radiološki informacioni sistem (RIS) kao i informacioni sistemi ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja). Na nivou Srbije svi oni su objedinjeni u centralni informacioni sistemi (CIS) koji sadrži još i resursne baze, šifarnike usluga, podatke o receptima, elektronske fakture, bazu osiguranika, bazu zaposlenih, izabrane lekare i drugo [2], Slična je struktura i zdravstvenih informacionih sistema drugih zemalja [4].I pored ubrzanog razvoja eZdravlja u Srbiji i dalje nedostaje IKT oprema i IT osoblje potrebno za realizaciju i održavanje informacionih sistema [5], U cilju smanjenja troškova implementacije i održavanja eZdrav...