“…Jedna od kompetencija na čiji razvoj su obrazovni sistemi svih zemalja snažno usmereni jeste čitalačka pismenost, koja se određuje kao ključna kompetencija, ne samo za akademski uspeh već mnogo šire -za produktivno učešće u savremenom društvu (Cole et al, 2004;Kirsch et al, 2002;Kirby, 2007;Taboada et al, 2009;Pavlović Babić & Baucal, 2009;Mullis et al, 2009;Baucal & Pavlović Babić, 2010). U tom smislu, pojam čitalačke pismenosti, pored veština dekodiranja napisanog teksta i doslovnog razumevanja njegovog značenja, obuhvata niz funkcionalno primenljivih znanja, veština, strategija i stavova koje pojedinac stiče i koristi, kako kroz formalni obrazovni proces, tako i kroz učešće u društvenoj zajednici (Pavlović Babić & Baucal, 2009;Mullis et al, 2009).…”