Sažetak: Rad je posvećen lekaru, profesionalcu i humanisti koji se posvetio medicini i obavezao na doživotno učenje, na etiku i pružanje pomoći ugroženim, čak i protiv njihovog izričitog pristanka. Tema je fokusirana na problem namerne lekarske greške, sa ciljem da istu negira u tom kontekstu, da savesnog lekara zaštiti od delikta i oslobodi moralnog tereta. U radu se teži odgovoru na pitanje, ako je greška nastala kao promašaj lekara na štetu korisnika (pacijent), kako u tom slučaju tretirati njegov pokušaj, učinjen profesionalno i sa najboljom namerom, bez obzira na fatalan ishod? Osim toga, medicinsko-pravna teorija i praksa, pored namerne, poznaju i nenamernu lekarsku grešku za čije nastajanje nije predviđena nikakva odgovornost, jer se ponašanje lekara ne kosi sa medicinskom etikom, standardima i pravilima. S tim u vezi, autor svoje istraživanje bazira na sledećim pitanjima: da li uopšte postoji namerna lekarska greška, ko je spreman da svesno ugrozi pacijenta postupcima protivnim medicinskim pravilima (nemar, izbegavanje pružanja pomoći, pogrešna dijagnoza, nepropisna terapija, neodgovoran odnos, diskriminacija), ko je kompetentan da preduzetu radnju proglasi greškom (namerna, nenamerna) i koji su dokazi potrebni da bi se surovo atakovalo na integritet vrhunskog stručnjaka, koji će biti okrivljen i procesuiran? Literatura obiluje tvrdnjama da je lekarska greška stara koliko i sama medicina, što nije tačno. Takođe, netačno je da se njeno prvo pojavljivanje vezuje za sredinu XIX veka. U pitanju je grubo potiranje davnih medicinskih tragova, imajući u vidu da je i pre navedenog perioda postojala vrlo uspešna medicina sa kvalitetnim narodnim lekarima i njihovim briljantnim uspesima, ali i sa bolestima i umrlim licima. Što se tiče podatka o tačnom nastanku lekarske greške, stav autora je da isti nikada ne mora biti saopšten jer je u domenu istorije koja, za razliku od mnogih nauka, nije egzaktna i ne mora joj se uvek verovati. Svaka lekarska greška je višestruko zanimljiva, najpre istraživačima u pravom smislu te reči, a onda i kolumnistima senzacionalistima. Potonji vide krivca jedino u lekaru, jer mnogi od njih nisu prisustvovali sceni kada isti poražen napušta Službu hitne pomoći, ordinaciju, operacionu salu ili drugi zdravstveni prostor, jer mu se dogodilo nešto najstrašnije u struci -izgubio je pacijenta. Senzacionalisti se retko bave scenama kada očaj i suze ustupaju mesto radostima, osmehu i egzaltaciji. Ne shvataju da je nemoguće sresti lekara koji će potpuno svesno, dakle, namerno pogaziti struku, etičke vrednosti, Hipokratovu zakletvu, direktno ugroziti zdravlje ili život pacijenta, odnosno napraviti namernu grešku i izvršiti krivično delo.Ključne reči: lekarska greška, pacijent, medicinski standardi, medicinsko pravo, veštačenje
UVODRasprave o lekarskoj greški tradicionalno izazivaju žučne polemike. U slučaju njenog nastanka, po inerciji se javljaju pozvani i nepozvani, mahom laici, da iznesu svoja mišljenja, da polemišu, da li je namerno ili nenamerno učinjena i da bez relevantnih dokaza unapred pre...