Amino kiseline kao inhibitori korozije bakra u 0.05M HCl
IZVODPovećana zabrinutost stručne i naučne javnosti za očuvanje životne sredine, dovela je do sve veće upotrebe ekološki prihvatljivih inhibitora za zaštitu metala od korozije. U ovom radu ispitivana je mogućnost zaštite bakra od agresivne hlorovodonične kiseline, korišćenjem amino kiselina kao "zelenih inhibitora". Ispitivane su inhibitorske osobine različitih koncentracija cisteina, metionina i alanina na bakarnoj elektrodi u 0.05M rastvoru hlorovodonične kiseline i to korišćenjem metoda kao što su: merenje potencijala otvorenog kola, linearna voltametrija i ciklična voltametrija. Nađeno je da najbolja inhibitorska svojstva pokazuje cistein pri koncentraciji od 1·10-2 mol/dm 3 . Ključne reči: amino kiseline, bakar, hlorovodonična kiselina.
UVODZbog velikog značaja u industriji i njegove širo-ke primene, bakar je predmet brojnih istraživanja još od 1920. godine [1].Bakar i njegove legure imaju široku primenu u pomorskim uslovima zbog svoje korozione otpornosti, mehaničke obradivosti, odlične električne i termičke provodljivosti i zbog nemogućnosti prijanjanja živih organizama na njegovu površinu, jer su kupri joni izuzetno toksični [2].Iako je bakar u velikoj meri otporan na koroziju u nekompleksirajućim rastvorima, u prisustvu kompleksirajućih jona, kao što su hloridni joni, može pretrpeti ozbiljna oštećenja. Prema Purbeovim dijagramima za bakar u hloridnim rastvorima, na pH 6, glavni korozioni produkt je CuCl koji formira stabilni sloj na površini metala, te na taj način prevodi metal u pasivno stanje [3]. Modestov i sar.[4] su pokazali da se u 0,5M hloridnom rastvoru, na pH vrednosti od 5,7 i nižim vrednostima, na bakarnoj površini formira CuCl film ispod koga se nalazi oksidni sloj Cu 2 O, koji ne pruža dovoljan stepen zaštite.Među mnogobrojnim dostupnim metodama za smanjivanje posledica korozije, upotreba inhibitora je jedan od najpraktičnijih i najisplativijih izbora. Primećeno je da se upotrebom organskih jedinjenja koja u sebi sadrže heteroatome azota, sumpora i fosfora postiže visok stepen zaštite bakra od korozije [5]. Prvi korak u aktivacionom mehanizmu ovih jedinjenja je adsorpcija na metalnoj površini. Za odvijanje procesa adsorpcije neophodno je postojanje privlačnih sila između adsorbata i površine metala. Prema tipu sile koja je zastupljena, adsorpcija može biti: fizička, hemijska ili kombinacija ovih dveju. Fizisorpcija se javlja kao posledica postojanja elektrostatičke sile privlačenja između inhibirajućih organskih jona ili dipola i naelektrisane površine metala. Hemisorpcija je posledica interakcije između nevezivnih elektronskih parova ili p-elektrona adsorbata sa metalom, u cilju formiranja veze koordinativnog tipa. Kod adsorbovanih molekula, hemisorpcija se može javiti u prisustvu heteroatoma (P, Se, S, N, O) koji imaju nevezivne elektronske parove, ili aromatične prstenove. Prema ovom mehanizmu smanjenje brzine katodne ili anodne ili obe reakcije, proističe iz adsorpcije inhibitora na aktivnim mestima korozije, na površini metala [...