“…Самоефикасност, један од основних концепата Бандурине (1997) теорије социокогнитивног учења, подразумева опажање сопствених капацитета и способности, когнитивних фактора, саморегулишућих процеса, као и очекивање успешности у одређеним ситуацијама. Уколико индивидуа верује у своју успешност и сопствено поседовање потенцијала за успешну реализацију активности, шансе за њен успех су веће, јер уверења особе о личној самоефикасности делују на саморегулацију мотивације (Ashford & LeCroy, 2010;Bagakas, 2011;Gutman, 2006;Linnenbrink & Pintrich, 2003;Meshak, 2013;Pajares & Schunk, 2001;Phelps, 2010;Schoenfeld, 1992).…”