Etiketiranje učenika sa izraženom akademskom orijentacijom kao štrebera veoma je uobičajeno u obrazovnom kontekstu i može imati brojne negativne posledice, od opadanja akademskih aspiracija do porasta anksioznosti i usamljenosti. Ovo istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se ispita sadržaj i latentna struktura stereotipa o učenicima tako etiketiranim u našoj sredini, kao i da se utvrdi da li je ovaj stereotip povezan sa socijalnom distancom prema njima i sa identifikacijom sa ovom socijalnom kategorijom. Uzorak je obuhvatio 659 studenata sa Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Na osnovu kvalitativne analizeopisikarakterističnih osobina i ponašanja štrebera, dobijenih u prilot studiji, konstruisana je skala semantičkog diferencijala za merenje stereotipa o štreberima. Rezultati sugerišu da se stereotipni opisi štrebera mogu grupisati u četiri dimenzije: Savesnost i akademsko postignuće, Socijalni status i popularnost, Kompetitivnost i nesaradljivost i Otvorenost. Ključna odlika štrebera su savesnost i orijentacija na akademsko postignuće i, donekle, kompetitivnost i nesaradljivost. Nepopularnost i otvorenost ne predstavljaju suštinsku odliku štrebera. Ipak, osobe koje sebe ne smatraju štrebrima u većoj meri štrebere opažaju kao nepopularne, kompetitivne i zatvorene, a ovakva percepcija štrebera je povezana i sa izraženijom socijalnom distancom. Rezultati su razmatrani u skladu sa preporukama za unapređenje socioemocionalnog statusa učenika sa izraženom akademskom orijentacijom, etiketiranih kao štrebera.Ključne reči: štreberi, akademska orijentacija, akademsko postignuće, stereotipi, socijalna distanca 2 Članak predstavlja rezultat rada na projektu "Unapređivanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja u procesima modernizacije Srbije" (br.47008), čiju realizaciju finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (2011Srbije ( -2014.