Granovetter's theory of strength of weak ties

Abstract

Грановетерова теорија о снази слабих веза представља једну од најутицајних идеја у друштвеним наукама током протеклих четрдесет година. Њена основна претпоставка је веома једноставна, али њена експланаторна моћ се показала као ве-ома велика. Рад показује како се идеја развијала и мењала у Грановетеровим радови-ма и приказује неке његове мање познате спекулације о слабим везама.Кључне речи: социјалне мреже, слабе везе, отуђење, Марк Грановетер Историја развоја и популарности концепта слабе везеМарк Грановетер је амерички социолог, најпознатији по свом раду "Снага слабих веза", објављеном 1973. године у Америчком журналу за социологију (Granovetter 1973). 2 Тај рад је одавно "класик цитираности" и до данас постоји Социолошки преглед, vol. XLV (2011), no. 3, стр. 323-336 323 1 Овај текст је настао током рада на пројекту Значај партиципације у друштвеним мрежама за прилагођавање евроинтеграцијским процесима (број пројекта -179037), финансираном од стра-не Министарства за науку.2 Међутим, не треба занемарити ни његове доприносе, пре свега из области економске соци-ологије, где је познат по појму укорењености (Granovetter 1985). Грановетер истиче да се економ-ска акција не одиграва у социјалном вакууму, већ да је укорењена у мрежама друштвених односа. У суштини, економска социологија представља примену референтних оквира, варијабли и експла-наторних модела социологије на комплексне активности које се тичу производње, дистрибуције, размене и потрошње оскудних добара и услуга, а у основи (нове) економске социологије, чији је он један од оснивача, леже следеће претпоставке: економска акција је укорењена у мрежама друштве-них односа, усмерена је ка остваривању економских и неекономских циљева и економске институ-ције су социјално конструисане. Супротно методолошком индивидуализму неокласичне економије, Грановетер тврди да се економска акција не може објаснити преко индивидуалних мотива, јер је укорењена у мрежама интерперсоналних односа, што значи да је не упражњавају атомизирани ак-тери. Супротност атомизираности је оно што он назива укорењеношћу. Даље, Грановетер критику-је постулат корисности неокласичне економије опаском да је остваривање економских циљева обич-но пропраћено неекономским циљевима, попут социјабилности, одобравања, статуса и моћи. Из то-га следи да је рационалност за економску социологију варијабла, односно феномен који је потреб-но објаснити, а не претпоставка, као што је то случај у неокласичној економији. изузетан број студија које потврђују, допуњавају и критикују ову прилично јед-ноставну, а моћну идеју. У суштини, ради се о томе да познаници (слабе везе), пре него пријатељи (јаке везе), повезују индивидуе са другим социјалним круго-вима, што може да донесе далеко већу корист од ослањања само на јаке везе.Грановетер је постдипломске студије завршио на Харварду, где је утицај перспективе социјалних мрежа, а првенствено Харисона Вајта, био веома јак. Како и сам каже, био је "фасциниран предавањима Харисона Вајта" (Granovetter 1986: 24), нарочито објашњењем чувеног рада Рапопорта и Хорвата (Rapo...