Apstrakt: U prilogu je sugerisan jedan mogući odgovor na dilemu da li je u uslovima epidemije, sa stanovišta odredaba koje su sadržane u Ustavu Republike Srbije i relevantnom zakonodavstvu, dopušteno da nadležni organ ograničavajuće interveniše u domenu verske slobode-uključujući liturgijsko okupljanje i obavljanja obreda pričešćivanja. Predstavljen je, najpre, tok polemike koja je o tom pitanju vođena u javnosti. Zatim je dat kratak osvrt na stanovište doktrine i sudske jurisprudencije o problematici odnosa države i crkve i prava na slobodno veroispovedanje. Pošto je razmotren sadržaj ustavnih garancija prava na slobodno veroispovedanje u Srbiji, sistemskim tumačenjem ustavnih odredaba i na osnovu utvrđene hijerarhije zaštićenih dobara (život i zdravlje ljudi i sloboda veroispovesti) izveden je zaključak da je i u uslovima vanrednog stanja moguće ograničenje slobode veroispovedanja, ne samo u smislu legitimnog zahteva da se neki obred prilagodi epidemiološkim zahtevima već i da se, in ultima linea, privremeno zabrani.