Gypsy moth, Lymantria dispar (L.), and its natural enemies in the forests of Central Serbia

Abstract

In central Serbia, a total of 88 species which are natural enemies of the gypsy moth, i.e. 23 predators, 49 parasitoid insects and 10 saprophagous insects, and 6 pathogens, has been reported. The most abundant of them are the insects which attack the gypsy moth in the larval instar (41 species). Regarding the number of the species, the representatives of the Hymenoptera (14 species from Ichneumonidae family and 11 species from Braconidae family) and Diptera orders (12 species from Tachinidae family and 8 species from Sarcophagidae family) are most frequent. Regarding the predators of the gypsy moth, Carabidae family, from Coleoptera order, is most frequent. In addition, at some sites Lymantria dispar nucleopolyhedrosis virus and Entomophaga maimaiga had the dominant role in the reduction of the gypsy moth density.

Stuck in the Caterpillars’ Web: A Half-Century of Biocontrol Research and Application on Gregarious Lepidopteran Pests in Europe

“…In Serbia, a product named D-stop was tested on, among other target species, H. cunea, where it proved almost equally efficient as the widely applied Foray 48 B. [81][82][83]. Draganova [84] tested the susceptibility of third instar H. cunea to fungus Beauveria bassiana (Bals.-Criv.)…”

“…1 [81][82][83] bioinsecticide efficiency testing successful, commercially applied 2 [108] formulation efficiency testing successful, application unknown 3 [114] strain efficiency testing unknown 4 [111] synergistic effects investigation recommendations for further research 5 [112] efficiency testing successful, implemented 6 [116] laboratory trial confirmation successful 7 [118][119][120][121][122] pathogenicity, susceptibility, synergistic effects successful, continued 8 [124] formulation testing, comparison to standard successful, commercially applied 9 [83] bioinsecticide efficiency testing successful, commercially applied 10 [144] pathogenicity testing recommendations for further research 11 [156] susceptibility, comparison with standards further adjustments recommended 12 [158] commercial formulation testing successful, recommendations for further research Open field implementation (OFI)…”

Principles and strategies of biological control economically harmful forest organisms

“…7.3. Intake of infectious inoculum, untreated suspensions of sterilized humus and azigospores E. Maimaiga (a), in stands with newly laid larvae eggs (b) (Photo: Tabaković-Tošić M 2013) Резултат прегледа је био тај, да је недвосмислено и врло егзактно показано да је E. maimaiga изазвала њихово оболијевање и угинуће (Tabaković-Tošić2014a, 2014b, 2015a, 2015b, 2016a, 2016b, 2016c Milosavljević 2018a, 2018b). Такође, обављена је и микроскопска анализа ларви других представника реда лептира, прикупљених из инфицираног подручја, а негативни резултати потврдили су уску специфичност, у погледу домаћина, овог ентомопатогена (Tabaković-Tošić and Milosavljević 2018a).…”

“…Најновији литературни подаци сугеришу да се овај специфични ентомопатоген, шири у Европи, па је од 2011. године пронађен у неколико других европских земаља: Грузија(Kereselidze et al 2011), Турска(Georgiev et al 2012), Србија (Tabaković-Tošić et al 2012), Грчка, Сјеверна Македонија(Georgieva et al 2013), Хрватска(Hrašovec et al 2013), Мађарска(Csóka et al 2014), Словачка (Zubrik et al 2014, Босна и Херцеговина(Milotić et al 2015), Румунија(Netoiu et al 2016), Аустрија(Hoch et al 2019).Успјешно уношење и аклиматизација E. maimaiga у основи представља увођење још једног биолошког агенса у комплекс природних непријатеља губара као економски најзначајније штетне шумске врсте дефолијатора(Pilarska et al 2016). Изузетно значајне карактеристике овог ентомопатогена уска су специфичност у погледу домаћина јер је то само губар(Hajek et al 1996;Georgieva et al 2014; Tabaković-Tošić and Milosavljević 2018a) и добра биолошка активност без обзира на вриједност популационе густине штеточине(Hajek 1999;Solter and Hajek 2009;Tabaković-Tošić 2019).7.2.2.Инокулационо и инундативно биолошко сузбијање предвиђа да ће, због недостатка времена, или прениске густине популације домаћина, природно ширење бити недовољно. Очигледно је да овај метод има предности, јер су потребне само мале количине патогена и јефтина опрема за теренску примјену.7.2.2.1.…”