“…Важно је напоменути да концептуализације конструктивизма које нуде Пијаже и Виготски у новије време представљају предмет критике (Taylor, 1996), пре свега у оквиру расправа о социокултурном контексту конструкције знања. Тако се у литератури новијег датума (Bentley et al, 2007;Kincheloe, 2008;Stears, 2009;Wong et al, 2006) развија концепт критичког конструктивизма, у оквиру којег се иде даље од разумевања значаја активности ученика у грађењу значења, било индивидуално или у социјалном контексту. У фокусу критичког конструктивизма налази се улога социјалног и културног окружења у креирању знања, уз обухватање критичке димензије ради трансформације друштвених значења и пракси (Milutinović, 2012).…”