UVODKarcinomi štitaste žlezde čine oko 1% svih malignih tumora (1). Reč je o najučestalijim karcinomima endokrinog sistema, čije biološke karakteristike mogu biti veoma različite: od dobrodiferentovanih papilarnih i folikularnih karcinoma do rapidoprogresivnog anaplastičnog karcinoma (2). Tireoidni karcinomi mogu se razviti iz maligno izmenjenih folikurnih i nefolikularnih (tj. parafolikularnih) tireoidnih ćelija. Karcinomi folikularnog porekla obuhvataju papilarni, folikularni, anaplastični i insularni tireoidni karcinom, a karcinomi nefolikularnog porekla medularni karcinom (3). Diferentovani (ili dobrodiferentovani) karcinomi štitaste žlezde (DTC) čine više od 90% svih tireoidnih tumora i obuhvataju papilarne i folikularne karcinome. Osnovna karakteristika dobrodiferentovanih tireoidnih carcinoma je da tumorske ćelije zadržavaju izvesna biološka svojstva tireocita, kao što su preuzimanje i koncentrisanje joda (4). Papilarni karcinomi su najfrekventniji tumori štitaste žlezde (oko 75%) (5). Obično se javljaju kod mlađih osoba ženskog pola, kao nepravilna, čvrsta ili cistična masa. Kad se jave kod starijih osoba, papilarni tireoidni karcinomi imaju lošiju prognozu. Postoji nekoliko podtipova papilarnih karcinoma štitaste žlezde, a to su: folikularna i difuzno-sklerozirajuća varijanta, visokoćelijska (engl. tall cell) i cilindričnoćelijska (engl. column cell) varijanta (6).Folikularni karcinomi čine oko 15% svih karcinoma štitaste žlezde i smatraju se agresivnijim tipom tireoidnog tumora. Za razliku od papilarnih karcinoma, folikularni karcinomi se javljaju u starijem životnom dobu, a