In-service and prospective teachers’ conceptions of creativity

Teachers’ Beliefs About Creativity and Possibilities for its Development in Polish High Schools: A Qualitative Study

“…Numerous studies suggest that teachers identify creativity with its particular domains, especially with art (i.e., literature, music, visual arts and performing arts) (Aljughaiman & Mowrer-Reynolds, 2005;Kampylis, Berki, & Saariluoma, 2009;Newton & Beverton, 2012). Teachers' focus on artistic domains makes them mainly recognize only those actions and students' creations that are connected with artistic initiative, like drawing, painting, writing, playing musical instruments, dancing or acting.…”

“…According to teachers, students' creativity may well be developed in the school environment (Aljughaiman & Mowrer-Reynolds, 2005;Andiliou & Murphy, 2010;Fleith, 2000;Kampylis et al, 2009;Maksić & Pavlović, 2011;Park, Lee, Oliver, & Cramond, 2006).…”

Detection of potentially creative students for informatics activity.

“…Cognitive activity in computing is preceded by intense activity derived from motivational contradictions expressed in the problematic situations that drive the individual to the creation in the informatics. The characteristics listed [16,20,26,32,33] are adapted in order to study what needs to redefine its indicators in the informatics context that the author's consideration include:…”

Experimental stimulating creativity at school and changes of beliefs of teachers on creativity

“…Имплицитне теорије говоре о томе како се креативност доживљава у природним условима (Runco, 1999). Значај испитивања ових уверења код наставника лежи у њиховом утицају на то како ће наставници опажати креативност и како ће се односити према сопственој креативности и креативности других (Chan & Chan, 1999;Fleith, 2000;Fryer & Collings, 1991;Kampylis et al, 2009;Mullet et al, 2016;Spiel & Korff, 1998;Sternberg, 1985;1988). Преглед истраживања о имплицит-ним теоријама креативности открива да су ис-питивана веровања наставника о испољавању и развоју креативности резултирала дефиниција-ма креативности, профилима личности креа-тивних ученика и списковима карактеристика школског окружења које доприноси оствари-вању креативних потенцијала ученика (Andiliou & Murphy, 2010).…”

“…Идентификоване су четири ос-новне теме: наставници нису агенси промене; ограничавајући наставни план и програм који је преобиман и фокусиран на стицање чиње-ничког знања; недовољна финансијска подршка школи; и ниско вредновање уметничких пред-мета који су виђени као најбоље место за под-стицање креативности ученика. Сличне отежа-вајуће околности уочене су у истраживањима у другим срединама: школе не нуде довољно при-лика, инфраструктуру и времена за изражавање и подстицање креативног мишљења код учени-ка (Kampylis et al, 2009). Наставници се осећају неприпремљено за подстицање или идентифи-ковање креативности у учионици; они изједна-чавају креативност са уметношћу (Mullet et al, 2016).…”