Informaciono-komunikaciona tehnologija kao podrška upravljanju vanrednim situacijama

Abstract

SažetakZakon o vanrednim situacijama (Sl. glasnik RS, br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012) u članu 8, tačka 1, definiše vanrednu situaciju kao 'stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva, uz pojačan režim rada'. Pri tome se pod katastrofom podrazumeva elementarna nepogoda ili druga nesreća i događaj koji veličinom, intenzitetom i neočekivanošću ugrožava zdravlje i živote većeg broja ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu, kao i nesreća nastala ratnim razaranjem ili terorizmom. Upravljanje vanrednim situacijama predstavlja proces usmeravanja subjekata zaštite i spasavanja u izvršavanju njihovih obaveza i zadataka (Zakon o vanrednim situacijama, Sl. glasnik RS, br. 111/2009RS, br. 111/ , 92/2011RS, br. 111/ i 93/2012, član 8, tačka 17), sa posebnim akcentom na spremnosti, odgovoru i oporavkom, radi ublažavanja posledica katastrofe (V. Cvetković 2016). Efikasnost odgovora zavisi od sposobnosti da se brzo proceni situacija i mobilišu neophodni resursi, što je značajno olakšano upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i sistema.Ključne reči: informaciono-komunikacione tehnologije, vanredna situacija, cloud/edge/fog računarstvo, senzorske mreže, društvene mreže, crowdsourcing