Kratak sadržajP-glikoprotein (Pgp) je transmembranski transporter koji, transportujući strukturno raznovrsne lekove iz unutrašnjosti ćelije u ekstracelularnu sredinu, može uticati na resorpciju, distribuciju i efikasnost većeg broja lekova. Prekomerna ekspresija Pgp-a u ćelijama predstavlja jedan od mehanizama razvoja rezistencije na lekove. Iz ovih razloga, potrebno je u ranoj fazi otkrića leka predvideti da li je potencijalni lek supstrat za Pgp, idealno i pre same sinteze. U tu svrhu, tokom poslednje decenije razvijen je veliki broj računarskih modela koji omogućavaju predviđanje transporta posredstvom Pgp-a samo na osnovu hemijske strukture. U ovom radu prikazan je pregled različitih pristupa koji su korišćeni u razvoju modela, razmotrene su njihove prednosti i nedostaci, kao i faktori koji u najvećoj meri utiču na pouzdanost predviđanja. Polispecifičnost ovog transportera predstavlja značajan izazov za većinu metoda računarske hemije. Ipak, dostignut nivo tačnosti modela koji su prikazani u litearaturi ukazuje na činjenicu da oni mogu doprineti racionalizaciji procesa dizajniranja novih lekova. Šira dostupnost eksperimentalnih podataka, kao i kombinovanje različitih pristupa modelovanju transporta, mogu dodatno unaprediti postojeće modele.Ključne reči: P-glikoprotein, računarski modeli, rezistencija, dizajn lekova.