UVODInternet je, tokom 45 godina postojanja, postepeno evoluirao od vojnog projekta, preko akademske mreže do ogromne komercijalne platforme, koja se kontinuirano razvija i unapređuje. Aktuelni pravci razvoja obuhvataju: mobilnost, univerzalni pristup mreži, distribuciju sadržaja, cloud-computing arhitekture i IoT (Internet of Things) [1]. Realizacija novih zahteva u dinamičnom i izuzetno heterogenom okruženju uslovljava unapređenje kvaliteta servisa (Quality of Service, QoS), posebno rešenja od jednog do drugog kraja (End-to-End, E2E). Podrazumeva se mogućnost da jedan entitet uspostavlja i kontroliše kvalitet servisa na putanji između dva provajdera koja su međusobno povezana preko jednog ili više tranzitnih provajdera [2]. Za tu svrhu više nije dovoljan osnovni bilateralni model [3], koji pretpostavlja ugovaranje servisa samo između susednih provajdera. Neophodno je dinamičko ugovaranje E2E kvaliteta servisa, koje se realizuje korišćenjem odgovarajućeg protokola za signalizaciju. Uspešno ugovaranje rezultuje E2E sporazumom o nivou servisa (Service Level Agreement, SLA), kojim su definisani relevantni tehnički, ekonomski i pravni aspekti telekomunikacionog servisa. Sporazumi o nivou servisa su jednosmerni, a opisuju agregatni saobraćaj, formiran od većeg broja individualnih saobraćajnih tokova grupisanih u istu klasu servisa, koji se prenosi iz jednog administrativnog domena u drugi.Osnovni modeli ugovaranja E2E servisa između provajdera su kaskadni model i posrednički model (third-party, 3P) [4].Kaskadni model pretpostavlja ekstenziju bilateralnog modela tako da jedan provajder (inicijator SLA) uspostavlja i upravlja E2E sporazumom. U 3P modelu ugovaranje servisa se vrši preko poverljivog posrednika (3P agent). Pored osnovnih, moguće su i različite varijante hibridnih modela, koji kombinuju dva prethodno opisana pristupa.U ovom radu analizirane su performanse modela za ugovaranje E2E servisa u Internetu, sa stanovišta prenosa signalizacionog saobraćaja. Signalizacija treba prioritetno da se prenosi kroz mrežu, bez gubitaka i sa minimalnim kašnjenjem. Analiza je izvršena simulacijom tri realistične topologije interkonektovanih mreža. Posebno je ukazano na perspektive primene 3P modela u Internetu naredne generacije.