Jugoslovenski pogled na kinesku politiku otvaranja u periodu 1970-72. godine

Abstract

Југославија је, као предводница несврстаних држава и но-силац посебног концепта међународног споразумевања, заузима-ла јединствено место у светској политици почетком 70-их година прошлог века. Посматрајући глобалне промене из самодовољне позиције "треће стране", остваривала је већи увид у танане гео-политичке промене но што би се то на први поглед могло оче-кивати. Процене глобалних кретања које налазимо у депешама југословенских дипломата с почетка 70-их зачуђујуће су пре-цизне с обзиром на сужену перспективу коју им је давао статус ванблоковског партнера, односно службеника државе која није имала могућности да оствари дубљи увид било у политику једне било друге заинтересоване стране. Међутим, можда им је управо та измештена перспектива омогућила шири поглед на глобалне проблеме, дозволивши им да доносе закључке који нису били оптерећени припадношћу једном или другом блоку. Југословенска перспектива је посебно значајна уколико узмемо у обзир да је од самог почетка политике отварања Народне Републике Кине према Западу, а посебно према Сједињеним Америчким Државама, СФР Југославија имала дипломатске односе са обе заинтересоване стране, што јој је дало могућност да преко својих дипломатских представништава у Вашингтону и Пекингу, али и у другим делови-ма света, стекне комплетнију слику креирања нове међународне политике. 226ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 2/2013. Почеци политике отварања Нр кине током 1970.У литератури се дуго и често полемише ко је начинио први корак.1 То можда и није толико важно, с обзиром на подудар-ност интереса и жеља, које су омогућиле да са лакоћом из првог проистекне одмах и други корак. Сједињене Државе, са наруше-ним међународним кредибилитетом, виделе су у отварању према Кини јединствену шансу за развој стратешког партнерства и по-прављање сопствених позиција у југоисточној Азији, док је Кина, поред међународне изолације, била и под поморском блокадом од Бохаја до Тонкина дуж источне границе, са сталном претњом од совјетске инвазије са севера, уз хроничну нестабилност и ратни пожар на јужним границама. Политика сарадње, која је треба-ло да замени форсиране антагонизме, донела би бенефите обема странама.Када је у питању датирање почетака политике отварања НР Кине према западном свету, могли бисмо да их сместимо у 1970. годину, иако су прве назнаке ове промене могле да се осете одмах по Никсоновом доласку на власт годину дана раније, што нипошто није промакло југословенској дипломатији. Већ од друге половине 1969. југословенски амбасадори из разних делова све-та јављали су о промењеном држању кинеских дипломата према службеницима САД-а приликом сусрета на званичним пријемима, чиме су почеци политике отварања препознати још у првој фази. О измењеном понашању НР Кине као реакцији на све до тада пре-дузете мере америчке владе 2 посебно је извештавао Богдан Цр-нобрња, југословенски амбасадор у Вашингтону. Он већ у јануару 1970. јасно закључује да све упућује на закључак "да је отпочела политика признавања НР Кине од стране САД" 3 -и тиме показао У претходним извештајима Црнобрња је јављао да је, од како је ...