UVOD Gilen Bareov sindrom (GBS) jeste retka bolest sa incidencom 0,8-1,9 na 100.000 stanovnika. Nešto je veća učestalost kod muškaraca i ona raste s godinama starosti (1, 2). GBS se manifestuje progresivnom, simetričnom mišićnom slabošću nogu i ruku sa oslabljenim ili potpuno odsutnim dubokim tetivnim refleksima. Bolesnici se javljaju lekaru nakon nekoliko dana od početka simptoma, koji variraju od blage nemogućnosti hoda do kompletne paralize svih udova, facijalnih, bulbarnih i respiratornih mišića (3). Parestezije ruku i nogu, udružene sa slabošću mišića, pojavljuju se kod više od 80% bolesnika. Najpre se javljaju parestezije i arefleksija, nakon toga dominiraju PRIKAZ SLUČAJA SAŽETAK Uvod. Cilj rada je da prikaže dileme u kliničkoj praksi kada je Lajmska bolest uzročnik poliradikulopatije što može da predstavlja diferencijalno dijagnostički problem sa Gilen Bareovim sindromom. Prikaz slučaja. Pacijent je došao u pratnji rodbine, s bolom u leđima i potkolenicama, trnjenjem i mravinjanjem od natkolenica naniže, najizraženije na spoljašnjoj strani nogu. Intenzitet bola se pojačavao iz dana u dan. Sfinktere je kontrolisao. Ubrzo nije mogao da hoda (bez nivoa senzibiliteta), plantarni refleksi uz potencijaciju bili su ugašeni, mišićna snaga oslabljena. Objektivnim pregledom utvrđeno je da je vrat slobodan, da su meningealni znaci negativni, kranijalni nervi uredni, tonus, trofika i mišićna snaga gornjih ekstremiteta sniženi kao i na donjim ektremitetima. Noge nije fiksirao prilikom izvođenja Mingacinijeve probe. Mišićni refleksi bili su ugašeni, a Lazarevićev znak pozitivan obostrano na 45 stepeni. Postojala je slabost dorzalne i plantarne fleksije prstiju stopala. Pacijent je neurološki opserviran, urađene su virusološke analize, enzimski imunoadsorpcioni test na Boreliju burgdorferi koji je bio pozitivan i započeta je antibiotska, imunoglobulinska, analgetska i rehabilitaciona terapija. Vremenom se potpuno oporavio. Zaključak. Lajmska bolesti može u drugoj ili trećoj fazi često da zahvata nervno tkivo prezentujući se kao poliradikuloneuritis, akutni meningoencefalitis i kranijalna neuropatija i drugo. Lekari u praksi moraju da diferenciraju ovo oboljenje od Gilen Bareovog sindroma uzimajući takođe u obzirir epidemiološke podatke i druge kliničke simptome i znake.