Kratak sadržajNeprekidni porast broja bolesnika sa dijabetesnom nefropatijom u terminalnoj insuficijenciji bubrega zahteva da se više pažnje posveti prevenciji ove bolesti. Savremene mere prevencije dijabetesne nefropatije zasnivaju se na poznavanju njene patogeneze. Dva glavna patogenetska faktora u nastanku dijabetesne nefropatije su hiperglikemija i povećan glomerulski pritisak. Glomerulska hipertenzija nastaje kao posledica smanjene rezistencije aferentne i nešto manje eferentne arteriole, što uzrokuju brojne vazoaktivne supstance koje se pojačano produkuju u dijabetesu. Ipak, glavni patogenetski faktor u nastanku dijabetesne nefropatije je hiperglikemija koja uslovljava povećan transport glukoze u ćelije glomerula. To vodi metaboličkim poremećajima u kojima se stvara niz produkata (reaktivni kiseonički radikali, krajnji produkt glikozilacije proteina, angiotenzin II) koji uzrokuju leziju svih struktura glomerula. Pored toga, ovi produkti stimulišu ćelije glomerula i tubula da pojačano produkuju citokine i faktore rasta koji dodatno oštećuju sve strukture nefrona i vode razvoju dijabetesne nefropatije.Kao najvažnije mere prevencije dijabetesne nefropatije smatraju se: (1) održa-vanje glikemije i HbA1C (<7,0%) blizu preporučenih vrednosti, (2) lečenje hipertenzije i održavanje krvnog pritiska ispod 130/80 mmHg, (3) blokada sistema renin-angiotenzin primenom inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima ili blokatora receptora angiotenzina, (4) prestanak pušenja, (5) izbegavanje nefrotoksičnih sredstava, (6) lečenje hiperlipidemije, (7) fizička aktivnost i (8) smanjenje telesne težine kod gojaznih. U budućnosti se očekuje da će novi lekovi, koji će uticati na dejstvo pojedinih faktora rasta, reaktivnih kiseoničkih radikala, produkata glikozilacije proteina, biti efikasna sredstva u prevenciji dijabetesne nefropatije. No do tada, dosledna i kontrolisana primena proverenih kasičnih preventivnih mera je obaveza svih zdravstvenih radnika koji se bave lečenjem bolesnika sa dijabetesom.