Mogućnosti razvijanja analitičko-sintetičkog mišljenja učenika primenom sistema didaktičkih igara

Abstract

Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita mogućnost podsticanja razvoja analitičko-sintetičkog mišljenja učenika, primenom sistema didaktičkih igara. Istraživački dizajn je podrazumevao primenu eksperimenta sa paralelnim grupama na uzorku 163 učenika prvog razreda osnovne škole (6,5-7,5 godina). Primenjeni instrument je Kosov test sastavljanja kocki, koji meri analitičko-sintetičku sposobnost mišljenja. Rezultati istraživanja pokazali su da sistem didaktičkih igara nije značajno uticao na sposobnost analitičko-sintetičkog mišljenja učenika na datom uzorku, jer se između učenika kontrolne i eksperimentalne grupe u finalnom ispitivanju nije pojavila statistički značajna razlika. S obzirom da su zabeleženi i pozitivni efekti primenjenog postupka kod učenika eksperimentalne grupe, kao što su ukupna atmosfera na času, zadovoljstvo učenika, visoka motivacija za rad, bogatija komunikacija i dr., potrebno je razmotriti primenu igre u realizaciji nastavnih sadržaja, posebno u mlađim razredima osnovne škole.

Didaktička igra u funkciji razvoja prostornih relacija i orijentacije

“…Na prigodnom uzorku 163 učenika uzrasta 6,5 i 7,5 godina, primenom eksperimenta sa paralelnim grupama, istraživano je na koji način i u kojoj meri sistem didaktičkih igara utiče na analitičko-sintetičko mišljenje. Iako nije bilo statistički značajne razlike između grupa na finalnom testiranju, zabeležen je pozitivan efekat primene didaktičkih igara u smislu zadovoljstva, motivisanosti i komunikacije učenika (Stojanović, 2018). Ovo ukazuje na to da, dok igra didaktičke igre, dete se oseća dobro, zadovoljno i srećno, biva uključeno u zajednicu vršnjaka i vrtića, uči da sarađuje, da se dogovara sa drugima, da odlaže svoje želje i prihvata želje drugih, da gradi odnose na uvažavanju i prihvatanju (Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2019) U istraživanju na namernom uzorku od dvadeset osmoro predškolske dece, ispitivano je u kojoj meri rad sa integrisanim sadržajima razvija razumevanje prostornih relacija.…”