1. UVOD Rast problema realizacije robnih tokova i pritisak javnosti od kraja prošlog veka podstakli su interesovanje za oblast city logistike (CL). Zapravo, porasla je svest i briga o uticaju logističkih aktivnosti na ekonomsku, ekološku i društvenu održivost gradova. Od ovog perioda raste broj istraživanja, formiraju se baze podataka, definišu i testiraju različite inicijative i koncepcijska rešenja.[1] U cilju dobijanja relevantnih podataka i pregleda stanja, od kraja prošlog veka realizovano je nekoliko velikih evropskih i nacionalnih istraživačkih projekata. Svi oni ukazuju da je stanje logistike urbanih sredina prilično kritično i zahteva detaljnu analizu, hitne intervencije i dugoročna reše-nja. Pokrenute su mnoge inicijative kako bi logističke aktivnosti bile manje rutinske, a pritom efikasnije, naročito sa aspekta uticaja na okruženje i kvaliteta pružanja usluga. Međutim, promene su spore i čini se da niko od učesnika city logistike ne želi da napravi brži progres. [2] Logistika treba da bude servis lokalnoj ekonomiji i treba da prati ekonomske promene. Da bi realizacija robnih tokova bila efikasnija i ekološki prihvatljivija, gradovi moraju da uspostave adekvatan sistem planiranja i upravljanja logističkim aktivnostima. Neophodna su istraživanja, procene zahteva, analize problema, uspostavljanje logističkog foruma za sve interesne grupe i formiranje i konstantno ažuriranje baze parametara city logistike. Neke od navedenih aktivnosti generišu relativno male troškove, a mogu doneti velike koristi privrednom sistemu grada i regiona.[3] U razvoju i implementaciji rešenja CL učestvuju različite grupe, sa različitim ciljevima i interesima, na dobrovoljnoj ili obavezujućoj osnovi.[4] Razlog učešća može biti dostizanje održivosti, sticanje profita ili zakonska obaveza. Najveći uticaj na razvoj i implementaciju rešenja ima gradska uprava, a zatim aktivni učesnici logističkih lanaca (pošiljaoci i primaoci robe i provajderi logističkih usluga) [3]. Inicijative, rešenja CL zahtevaju manje ili veće promene ponašanja učesnika sistema, uglavnom bez prethodne analize uticaja. Sa druge strane, učesnici, interesne grupe će podržati rešenja samo ukoliko ne izazivaju negativne posledice ili su one manje od pozitivnih efekata.U cilju prihvatljivosti, uspešne implementacije i održivosti rešenja adekvatnim metodama treba podstaći učešće svih interesnih grupa prilikom njegovog definisanja i sagledati efekte, posledice na celokupan sistem city logistike. Međutim, promene pristupa reša-vanja problema i integrisano planiranje, zahtevaju određeni nivo poznavanja prirode logističkih aktivnosti, što najčešće nije slučaj. Javni sektor, odnosno lokalne vlasti ne poznaju dovoljno prirodu i probleme realizacije logističkih aktivnosti u gradu, a provajderi logističkih usluga nemaju dovoljno razvijenu svest o potrebi dostizanja održivosti koju forsira lokalna uprava. Interakcija privatnog i javnog sektora je na izuzetno niskom nivou što uslovljava međusobno nerazumevanje učesnika CL. Rešenja su predodređena na neuspeh ukoliko inicij...