1. UVOD Kvalitet površinskih voda zavisi od više faktora, a najviše od atmomsferskih padavina, erozije tla u slivu, naseljenosti i razvoja industrije u slivnom području. Promena temperature u toku godišnjih doba, kao i mešanje različitih vrsta voda takođe su bitni faktori koji utiču na kvalitet površinskih voda [1].Da bi se postigao zadovoljavajući kvalitet površinskih voda neophodan je monitoring koji je izrazito bitan segment u kvalitetnom i pravilnom upravljanju vodama. Monitoring program površinskih voda uključuje analizu vode, sedimenta i biote [2]. Krajnja informacija koja se dobija monitoringom površinskih voda ključna je za donošenje odluka o pravilnom i blagovremenom upravljanju vodama i zahteva odgovarajući način obrade podataka dobijenih merenjima u toku samog monitoringa. Rezultati, koji su dobijeni sprovođenjem različitih monitoring programa su suviše obimni i za njihovu pravilnu interpretaciju se koriste različite statističke metode. Najčešće primenjene metode su multivarijacione statističke metode, od kojih su najznačajnije: klaster analiza, faktor analiza i analiza glavnih komponenti (PCA). Pomoću ovih statističkih metoda moguće je značajna redukcija velikog broja rezultata monitoringa i markiranje mernih stanica sličnog kvaliteta, kao i izdvajanje onih mernih stanica koje značajno odstupaju u kvalitetu vode od ostalih mernih stanica.Adresa autora: Prirodno-matematički fakultet, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Univerzitet u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 3, Novi Sad, Srbija Primljeno za publikovanje: 14. 09. 2013. Prihvaćeno za publikovanje: 22. 11. 2013.Multivarijacione statističke metode omogućavaju identifikaciju mogućih faktora/izvora koji su odgovorni za varijabilnost kvaliteta vode. Takođe, omogućavaju identifikaciju rasporeda izvora zagađenja i na taj način predstavljaju koristan alat za razvoj odgovarajuće strategije kako bi se ostvarilo efiksano upravljanje vodnim resursima [3][4][5][6][7][8][9][10][11][12][13].Klaster analiza se koristi za redukciju obimnih podataka, kombinuju se objekti u grupe relativno homogenih sastava. Ona pomaže u grupisanju parametara (slučajeva) u klastere na osnovu slič-nosti ili razlike između njih. Izazov mnogih istraži-vanja u kojima se radi sa velikim brojem podataka upravo je identifikovanje i grupisanje elemenata u manje grupe na osnovu neke povezanosti [14,15].Analiza glavnih komponenti (Principal Components Analysis, PCA) ima sposobnost da prepoznaje i eliminiše suvišne podatke iz eksperimentalnih rezultata. Primenom analize glavnih komponenti redukuje se veliki broj raspoloživih podataka, a kao rezultat se dobija različiti broj novih promenljivih tzv. glavne komponente (principal components, PC). Glavna komponenta, PC, je u stvari linearna kombinacija originalnih promenljivih. U praktičnom radu obično je dovoljno zadržati samo nekoliko glavnih komponenti, čiji zbir obuhvata veliki procenat ukupne promenljive [14][15][16].Faktor analiza koristi se za opis međusobne zavisnosti velikog broja promenjivih korišćenjem manjeg br...