У условима сложених геополитичких промена у свету, питање националних наратива је незаобилазна истраживачка тема различитих научних области. Уз уважавање разноврсних системских, сложених, међусобно условљених приступа развојности, као и комплексности појма национални идентитет, са педагошког аспекта сагледана је заступљеност, карактер појавности и развојност појма српска народна ношња, који је опсервиран као незаобилазан егземплар српског националног хабитуса. Овим радом се актуелизују питања: на који начин је српска народна ношња представљена у уџбеницима првог циклуса образовања, те да ли реч о формалном или суштинском приступу изградњи обухватног појма национални идентитет. Истраживачка пажња аутора усмерена је на 24 уџбеника о природи и друштву и музучке културе (три издавача) прва четири разреда основне школе. Налази су показали да је српска народна ношња недовољно, несистемски, формално, неретко и погрешно представљена у анализираним уџбеницима и то на представном нивоу; доминирају визуелни прикази у односу на текстуалну дескрипцију, питања, задатке и налоге; није уочена садржајна димензионираност и развојност појма у погледу интензитета и екстензитета; показало се да нема хоризонталне и вертикалне системске садржајне корелације.