Sažetak: Polazeći od neraskidive veze koja postoji između trgovine ljudima i prostitucije, autor u radu istražuje pitanje uticaja vrednosnih stavova o postojanju slobode volje u prostituciji na oblikovanje krivičnopravne reakcije na trgovinu ljudima. Dva moguća odgovora na to pitanje stvaraju i dve modela kriminalnopolitičke reakcije na trgovinu ljudima. Autor kritikuje prvi, koji ne priznaje slobodu volje, zato što pored inkriminisanja trgovine ljudima kao načina na koji se priprema seksualna eksploatacija drugog lica on propušta da inkriminiše i eksploataciju samu po sebi. To je kriminalnopolitički neprihvatljivo jer se protivi logici instituta idealnog prividnog sticaja koji postoji između više faza u izvršenju kriminalne delatnosti. Drugom modelu (u kojem se priznaje mogućnost postojanja slobode volje) autor prebacuje da bi morao da bude dosledan ideji na kojoj počiva, a to je sloboda volje. Ako se neko lice nađe u mehanizmu trgovine ljudima svojom slobodno izraženom voljom, u tom slučaju krivičnog dela ne sme da bude i trgovinu ljudima treba dekriminalizovati na isti način na koji ne bi trebalo kažnjavati ni prostituciju u koju neko uđe slobodnom voljom. U slučaju kada slobode volje nema, trgovinu ljudima treba tretirati kao pripremanje ili pokušaj silovanja, kao što se polni čin u kojem nema slobode tretira kao silovanje. U oba slučaja potreba za postojanjem krivičnog dela trgovine ljudima ne postoji. Ključne reči: trgovina ljudima, kriminalna politika, prostitucija, krivično pravo, prividni idealni sticaj, sloboda volje, pripremanje.1 Ovaj rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu "Biomedicina, zaštita životne sredine i pravo" broj 179079 koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 2 Vanredni profesor, rbrane@pf.uns.ac.rs