Pitanja međusobne dužnosti lojalnosti zaposlenog i poslodavca predmet su analize ne samo u okvirima pravne nauke, prvenstveno radnog i kompanijskog prava, već su i granična oblast sagledavanja kao dela radne i poslovne etike, te kulture rada i poslovanja, što u velikoj meri otežava jasnu identifikaciju pojma i diferencijaciju elemenata u smislu obezbeđenja pravne zaštite. Ovo je, naročito, naglašeno u uslovima dinamičnog tržišta rada i promena uzrokovanih globalizacijom proizvodnje, digitalizacijom i automatizacijom rada, kao i fleksibilizacijom radnog odnosa. U radu se, primenom normativnog, uporednopravnog i vrednosnog metoda, kritički sagledavaju pravni derivati etičko-pravne kategorije lojalnosti, odnosno institut antikonkurencije i institut poslovne tajne, sa stanovišta radnog i kompanijskog prava, pojedinačno. Na tim osnovama se zatim ukazuje na neusaglašenost domaćih sistemskih zakona u ovoj oblasti i daju preporuke de lege ferenda radi usklađivanja sa savremenim tokovima pravne nauke i uporednopravne prakse u uslovima ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama.