Osnovni cilj ovog rada je provera validnosti i psihometrijskih karakteristika Indeksa senzitivnosti na simptome anksioznosti (ASI-3), na srpskom uzorku ispitanika iz opšte populacije. Uzorak je činilo 553 ispitanika starosti 18 do 60 godina, pri čemu je bilo više ispitanika ženskog pola (82.1%). Rezultati konfirmativne faktorske analize (CFA) ukazuju da bifaktorski model, sa jednim generalnim faktorom opšte senzitivnosti na simptome anksioznosti i tri specifična faktora -zabrinutost za fizičko funkcionisanje, zabrinutost za kognitivno funkcionisanje i zabrinutost u socijalnim situacijama, ima najbolji fit. Rezultati analiza baziranih na teoriji odgovora na stavke (IRT: 2PL model) ukazuju na to da je ASI-3 relativno težak, odnosno da je prilagođen ispitanicima sa prosečnim i natprosečnim nivoom latentne osobine. Na osnovu rezultata baziranih na korelaciono-regresionim analizama donet je zaključak o dobroj konvergentnoj, divergentnoj i inkrementalnoj validnosti upitnika ASI-3. IRT analizama je identifikovana grupa od pet problematičnih stavki (niski parametri informativnosti i diskriminativnosti kao i visoki parametri težine) i razmotrena je njihova potencijalna primena u kliničkoj praksi. Konačno, generalni faktor opšte senzitivnosti na simptome anksioznosti, a u manjoj meri i specifični faktori imaju potencijal u objašnjavanju dodatne varijanse spoljnih kriterijuma povrh koncepta anksioznosti iz domena revidirane teorije osetljivosti na potkrepljenje, što ukazuje na inkrementalnu validnosti upitnika ASI-3. Ponuđene su kliničke i istraživačke implikacije.Ključne reči: senzitivnost na anksioznost, ASI-3, bifaktorski model, konfirmatorna faktorska analiza (CFA), teorija odgovora na stavke (IRT) 2 Rad je nastao u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (179006).