“…Analizom odgovora i mapa došlo se do zaključka da na opažanje prostora utiče uzrast dece i njihove individualne karakteristike, iskustvo, interakcija sa okolinom i motivacija. Deca relativno dobro opažaju i predstavljaju prostor, a odrasli sa njima treba da razgovaraju o neposrednom iskustvu o prostoru i prostornim relacijama (Colić, Milošević, Colić, 2017). Predstavljanjem prostora u životno smislenim situacijama deca preispituju svoja shvatanja i grade nova saznanja, prenoseći prostorne relacije na unutrašnji nivo, kroz simboličko predstavljanje crtanjem mapa.…”