Phenology, production and fruit quality of new Czech apricot cultivars in the Belgrade region

Abstract

Rezime: U periodu od pet godina (2009)(2010)(2011)(2012)(2013) na području Beograda proučavane su karakteristike 14 novih sorti kajsije stvorenih na Fakultetu za hortikulturu u Lednicama, Republika Češka. Kao standard je uzet klon sorte Velkopavlovická, LE 12/2. Cvetanje ispitivanih sorti je počelo od tri dana pre do jedan dan posle kontrolne sorte, dok je vreme zrenja variralo u rasponu od 19 dana ranije kod sorte Leskora do 12 dana kasnije kod sorte Sophia. Statistički značajno veći prinos u odnosu na kontrolu imala je samo sorta Palava, dok su veću masu ploda imale tri sorte: Candela, Sophia i Betinka. Najbolje ocene za izgled ploda dobile su sorte Sophia i Betinka, a za ukus Marlen i Lebona. Među proučavanim sortama kao perspektivne za gajenje na području Beograda se mogu preporučiti rana sorta Palava, srednje pozna sorta Betinka i pozna sorta Sophia. Ključne reči: Prunus armeniaca, cvetanje, zrenje, prinos, kvalitet ploda. UvodKajsija (Prunus armeniaca L.) ima ograničenu ekološku adaptivnost, zbog čega su vodeće sorte različite u svakom regionu proizvodnje. U svetu se intenzivno radi na stvaranju novih sorti sa poboljšanim osobinama, kao što su: dobra adaptivnost na različite ekološke uslove, duži raspon sazrevanja, samooplodnost, veća otpornost na prouzrokovače bolesti, veća rodnost i bolji kvalitet ploda. Introdukcija novih sorti i njihovo proučavanje u našim agroekološkim uslovima omogućava proširenje izbora sorti za gajenje kao jednog od načina unapređenja proizvodnje kajsije. U poslednjih 20 godina u svetu je stvoreno više od 500 novih sorti kajsije. Najveći broj novih sorti je stvoren u SAD, a zatim slede Francuska, Italija, Rusija, Španija, Rumunija, Ukrajina i Češka (Milatović, 2013a).Na Fakultetu za hortikulturu, Lednice (Mendelov univerzitet za poljoprivredu i šumarstvo, Brno) rad na oplemenjivanju kajsije je počeo 1960. godine sakupljanjem i proučavanjem