Political image of the world in the election poster in Serbia from 1990 to 2017

Abstract

Sažetak: Osnovni cilj u radu je da se identifikuju elementi političke slike sveta koju su izborni akteri u Srbiji nastojali da razviju kod građana od ponovnog uspostavljanja višestranačja do danas posredstvom masovne političke komunikacije. Autor rada opredelio se da realizuje zadati cilj ispitujući primenu osnovnih mehanizama realizacije strategije formiranja i održavanja "slike sveta" u kreiranju izbornih plakata. Istraživanju se pristupilo iz ugla socijalne psihologije primenom konstruktivističkog pristupa. Osnovna metoda primenjena u istraživanju je kvalitativna analiza sadržaja. Izboru konkretnih analiziranih plakata prethodilo je utvrđivanje činilaca tzv. konteksta situacije-društveno-političkih okolnosti u kojima su plakati kreirani što je u vezi sa karakterom osnovne metode istraživanja. Za osnovni kontekstualni okvir u tumačenju onoga što je komunikator nastojao da kaže posredstvom plakata, uzete su izborne kampanje shvaćene kao krajnja faza u dugoročnoj strategiji propagandnog nastupa političkih subjekata. Izvršena je analiza plakata korišćenih u izbornim kampanjama iz 1997, 2000. i 2016. godine. Rezultati analize pokazali su da je, u pogledu primene psiholoških mehanizama kreiranja slike sveta, izborni plakat u Srbiji kompleksan. Zaključak je i da je politička "slika sveta" birača u Srbiji iz devedesetih godina prošloga veka slična njegovoj aktuelnoj predstavi o političkom okruženju i da su njena osnovna karakteristika identifikacija sa državnom zajednicom i izražen stereotip o jakom lideru.

Bilder, soziale Medien und das Politische

“…Die Untersuchungen von Wahlplakaten als visuelle politische Kommunikation verweisen auf zwei Visualisierungsstrategien: erstens die Darstellung von Führungspersönlichkeiten (vgl. Müller, 1999;Geise, 2012;Maksuti & Deželan, 2016;Atlagić, 2018;Benoit, 2019) und zweitens die Negativkommunikation durch Darstellung gesellschaftlicher Problemsituationen und/oder die Präsentation von Feinden (vgl. Johansson, 2014;Johansson & Holtz-Bacha, 2019;Wintzer, 2019).…”