Popular Trauma Culture: The Pain of Others Between Holocaust Tropes and Kitsch-Sentimental Melodrama

Rothe, Anne

doi:10.1007/978-3-319-29404-9_4

Cited by 6 publications

(5 citation statements)

References 16 publications

Supporting

Mentioning

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…Оно је, међутим, и резултат деловања спољашњих, институционалних чинилаца: многи критичари су већ скренули пажњу на пресудан утицај америчке деконструкције на радове прве генерације теоретичара трауме, предвођене колегама и бившим ученицима Пола де Мана (в. Luckhurst 2008, Rothe 2011, Toremans 2018. Од душевне ране, траума у текстовима Шошане Фелман и Кети Карут прераста у демановски схваћен означитељ доживљаја који је за психу до те мере разоран да појединац нема начина да га когнитивно и језички обради.…”

Section: траума као метафора за непредстављивоunclassified

„Чист Од Историја”? Читање Трауме У Српској Поезији Деведесетих Година

Душанић,

Аврамовић

2023

Књижевна историја

View full text Add to dashboard Cite

Дуња ДУШАНИЋ Марко АВРАМОВИЋСажетак: У раду се истражује како је генерација српских модернистичких песника, која је на књижевну сцену ступила педесетих година 20. века, одговорила на кризе и потресе деведесетих година -пре свега, ратове за југословенско наслеђе и НАТО бомбардовање СРЈ 1999. Доводећи позна остварења Стевана Раичковића Миодрага Павловића, Александра Ристовића и Борислава Радовића у везу с поступцима књижевне транспозиције трауматичних доживљаја, преиспитују се темељене претпоставке савремених студија трауме (trauma studies) о односу између трауме, лирске поезије и приповедне прозе.Кључне речи: траума у поезији, студије трауме, колективна траума, Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Александар Ристовић, Борислав Радовић Маштајући о месту вечног починка, лирски субјект песме "Гроб" Стевана Тонтића (1998: 117) замишља себе У ничијем простору, у звонкој празнини, чист од завичаја, чист од историја.Тек тако, "очишћени" од завичајне прошлости, његова драга и он пронашли би најзад мир, у простору лишеном свих обележја политичког, историјског, људског света: Двоје ледичника у леденици под модром капом небеском. У бистром огњу звјезданом. У бездану. Своји. На свом.Идеја да се само смрћу човек може избавити из "кошмара историје", која походи модерну књижевност још од Џојсовог Уликса, насталогу сенци Првог светског рата, добија посебну тежину кад се

show abstract

Section: траума као метафора за непредстављивоunclassified

„Чист Од Историја”? Читање Трауме У Српској Поезији Деведесетих Година

Душанић,

Аврамовић

2023

Књижевна историја

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…Social changes resulting from the experience of World War II, the processes of decolonization and the violence of the 1990s have made the category of trauma a permanent part of the conceptual apparatus of the humanities and social sciences. Nowadays, reflection on trauma is the subject of research in many disciplines, from philosophy to cultural studies (Kaplan & Wang, 2004;Kibly, 2007;Rothe, 2011). The traumatogenic changes that are the aftermath of wars or revolutions have a considerable impact on society.…”

Section: Theoretical Reflections On the Categories Of Trauma And Nost...mentioning

confidence: 99%

Between Trauma and Nostalgia: Second Generation Memory of the War in Bosnia and Herzegovina

Wasiak

2023

HiP

View full text Add to dashboard Cite

In this article, the author set out to analyze the war narratives of the Bosniak second generation – the generation that de facto did not experience the war, and base their stories on the experiences of their loved ones. The author shows how family narratives about the war affect the contemporary lives of those born after the war, and most importantly, how they affect contemporary ethnic relations in Bosnia.

show abstract

“…In turn, the Caruthian formulation of trauma has, Ann Rothe says, 'become paradigmatic in trauma studies scholarship'. 73 75 Across the humanities, the field of trauma studies expanded rapidly after 9/11, to the extent that Neil J. Smelser observed in 2004 that 'the study of trauma is by now an industry and its literature is mountainous'.76 Lucy Bond noted in 2011 that the field of trauma was 'a remarkably diverse area of research that extends, in different forms, across a wide number of disciplines (cultural studies, literary studies, psychology, neurobiology, sociology, and media and film studies, to name just a few)'.77 Through this post-9/11 explosion of scholarship on trauma and affect in the humanities, the very particular Caruthian formulation becomes transmitted, replicated, and mutated, by and large maintaining its characteristic dissociative understanding of trauma and its conflation of the psychological and the cultural.…”

Section: 'The Caruthian Tradition In Trauma Studies'mentioning

confidence: 99%

After Aftershock: The Affect–Trauma Paradigm One Generation After 9/11

Messham-Muir¹,

Cvoro²

2020

Australian and New Zealand Journal of Art

View full text Add to dashboard Cite

In the years following the powerfully emotive images of the events of 9/11 in the United States, theories concerning affect and trauma proliferated across the humanities. A complex and productive field of enquiry developed over the following two decades, which has flourished in art theory, visual culture, and the humanities at large into what we call the 'affect-trauma paradigm'. This is now a dominant lens through which we understand the current images of war, political violence, and terror that play a central role in the mediation of world events. This article briefly traces the rise of the affect-trauma paradigm in art theory and areas of the broader humanities to historicise its development after 9/11 and to acknowledge its limitations. In particular, we consider the influence of Cathy Caruth's ideas around trauma from the mid-1990s, which have heavily inflected the affect-trauma field in the humanities since 9/11. We find that the 'Caruthian tradition in trauma studies', as Griselda Pollock calls it, characteristically conflates ideas of personal trauma and cultural trauma, which proves to be problematic. This conflation in turn creates a conceptual impasse in post-9/11 art theory, in which considerations of contemporary art in term of affect and trauma become irreconcilable with the limits of the intersubjective transactions of art.

show abstract

Popular Trauma Culture: The Pain of Others Between Holocaust Tropes and Kitsch-Sentimental Melodrama

Cited by 6 publications

References 16 publications

„Чист Од Историја”? Читање Трауме У Српској Поезији Деведесетих Година

„Чист Од Историја”? Читање Трауме У Српској Поезији Деведесетих Година

Between Trauma and Nostalgia: Second Generation Memory of the War in Bosnia and Herzegovina

After Aftershock: The Affect–Trauma Paradigm One Generation After 9/11

Contact Info

Product

Resources

About