Novi materijali za primenu u elektrohemijskim kondenzatorima razvijaju se u različitim pravcima: ugljenične nanocevi, grafen, aktivirani ugljenici, templirani porozni ugljenici, a sve sa ciljem poboljšanja njihovih karakteristika kroz povećanje kapaciteta dvojnog električnog sloja i/ili pseudokapacitivnih faradejskih procesa. Cilj ovog rada bio je određivanje kapaciteta za seriju ugljeničnih materijala metodom ciklične voltametrije pri različitim brzinama polarizacije, kao i razdvajanje doprinosa dvojnog električnog sloja i pseudokapacitivnosti ukupnoj vrednosti kapaciteta elektrohemijskih kondenzatora. Ispitivani materijali uključuju: karbonizovani nanostrukturni polianilin (C-PANI), karbonizovani polianilin dopiran 2,2-difenil-1-pikrilhidrazilom (C-DPPH) i aktivni ugalj (AC). Njihove karakteristike ispitane su u 6M KOH i 0,5M H2SO4, a kapacitivna svojstva pomenutih materijala uspešno su razdvojena primenom Trasatijeve (Trasatti) i Danove (Dunn) metode. Pokazano je da aktivni ugalj, bez obzira što nema najveću vrednost specifičnog kapaciteta u svim elektrolitima, ipak ima najveću retenciju kapaciteta i da bi bio najpogodniji za primenu kao elektrodni materijal u odnosu na ispitivane materijale.