Сажетак: Вршњачко насиље, као свеприсутна безбедносна и друштвена појава, производи одређене последице по одрастање сваке индидивидуе која је дотакнута тим феноменом, независно да ли је реч о насилнику, жртви или посматрачу. Такође, овај проблем представља проблем не само особља у образовно-васпитним установама и других актера образовног процеса, већ и шире друштвене заједнице у којој се дата појава испољава. Стога, у одговору на решавање питања вршњачког насиља учествују сви релевантни представници академске, експертске и грађанске јавности. Приказ академски утемељених истраживања на ову тему и кључних теоријских приступа који доприносе развијању систематских оквира за деловање поводом питања вршњачког насиља главни је циљ овог рада. Осим тога, велики значај дат је и конкретним механизмима превенирања вршњачког насиља у образовно-васпитним установама. У том смислу, успешна превенција вршњачког насиља или, пак, његово минимизовање, захтева постојање стратегије на националном нивоу, али и систематско спровођење адекватних програма превенције у образовно-васпитним установама у циљу стварања безбедног школског окружења на темељима међусобног уважавања, толеранције и конструктивне комуникације. Кључне речи: вршњачко насиље, образовно-васпитне установе, превенција, ситуациона превенција, школска клима Увод Појавни облици криминалног понашања у школској средини одликују се својом разноврсношћу. Они зависе како од природе школске средине у којој се јављају, тако и од актера који су, директно или индиректно, укључени у образовно-васпитни процес. Вршњачко насиље јесте само један од таквих облика. Ипак, појава вршњачког насиља, чини се, завређује пажњу великог броја академских аутора, експерата, креатора политике и читавог грађанског друштва. Наиме, нај