“…Спремност запослених представља комбинацију две компоненте, психолошке и компоненте компетентности, услед чега се формирају четири развојна нивоа: Р1 -недостатак компетенција и недостатак спремности (мотивисаност), Р2недостатак компетенција и присутна спремност (мотивисаност), Р3 -присутна компетентност без спремности (мотивисаност) и Р4 -присутна компетентност и спремност (мотивисаност) (Blanchard, 2007;Blanchard, 2010;Thompson and Vecchio, 2009;Papworth et al, 2009;Thompson and Glaso, 2015 Тако спремност запослених одређује конкретан стил лидерства, како је и илустровано на приказу, те адекватна усклађеност стила лидерства и нивоа спремности запослених детерминише ефикасност лидерства. Уважавајући све наведене димензије, ефикасност лидерства обезбеђује се степеном усклађености стила лидерства и спремности запослених (подређених) (Salehzadeh, et al, 2015;Salehzadeh, 2017;Luo andLiu, 2014, Lacey, 2019). До вредности параметара у виду квантитативних величина, као збирних описних обележја основног скупа, доћи ће се на основу података стечених испитивањем узорка.…”