This paper addresses a Drina-Ivanjica basement member, Drina Formation, characterized by ŕ controversial Neoproterozoic to Carboniferous age. The Drina Formation is also informally referred to as the "Lower Drina Formation" and the "Upper Drina Formation" including the Golija Formation as a conditional analog unit of the latter. A review of the biostratigraphic, sedimentary and paleogeographic constraints identified Drina Formation (Inner Dinarides) as a migrated crustal segment derived from a marginal section of northern Gondwana, being, however, of Neoproterozoic-Early Paleozoic age.The presence of arenites, pelites, conglomerates, scarce limestones, basic (sub)volcanics and tuffs of the volcano-sedimentary Drina Formation metamorphosed up to greenschist and locally up to amphibolite facies, coupled with the absence of felsic volcanism implies a passive margin setting. Considering the age, such environment was probably associated with the perplexed Lower Paleozoic Avalonian-Cadomian arc, situated along the former north Gondwanan active margin. More precisely, the Drina Formation originated from a depositional junction between the Gondwana sediment supplier (Sahara metacraton) and Cadomian arc. A comparison with the regional Early Paleozoic succession of the "Kučaj Unit" (eastern Serbia) yields the absence of typical anchimetamorphic Silurian to Lower Devonian deep-marine fossil-bearing succession. The volcano-sedimentary passive margin system of Drina Formation is overlain by a late Variscan convergencerelated voluminous clastic sequence allocated as the Golija Formation.Апстракт. Фокус овог рада је Дринска формација, део Дринско-ивањичког бејсмента контроверзне неопротерозојско-карбонске старости. Корелацијом биостратиграфских, палеогеографских и геодинамичких података изведени су закључци о неопротерозојско-ранопалеозојској старости Дринске формације, као дела некадашње северногондванске маргине.Присуство аренита, пелита, конгломерата, базичних (суб)вулканита и туфова као доминантних литотипова Дринске формације (уз нешто карбоната), метаморфисаних претежно у фацији зелених шкриљаца, а локално и у амфиболитској фацији, маркира сложене тектонске догађаје маргиналног дела северне Гондване. Средина настанка Дринске формације је вероватно била позиционирана између главне области ерозије тј. сахарског кратона и ободног кадомског лука (гондвански систем континенталних и вулканских лукова). Упоредном анализом са регионално метаморфисаном доњопалеозојском сукцесијом "Кучајске јединице" (источна Србија) уочава се одсуство (средње-и горњо-)ордовицијумских, силурских и доњодевонских творевина у метаморфитима Дринске формације, што упућује на највероватнији доњи ордовицијум као терминални период формирања протолита. Присуство измењених базичних стена, са друге стране, указује на реликте неопротерозојско -доњопалеозојског вулканогено-седиментног лучног система. Махом кластична доњокарбонска повлатна сукцесија тзв. Голијске формације маркира касноварисцијску (највероватније конвергентну) фазу развоја овог тектонски одвојен...