Pseudomonas syringae: Causal agent of sweet cherry fruit necrosis

Abstract

U radu su prikazani rezultati proučavanja sojeva bakterija izolovanih iz nekrotičnih plodova trešnje sorte Samit (područje Šapca). Nekroza zahvata u proseku oko 1/3 ploda koji potpuno gubi tržišnu vrednost. Bolešću biva zahvaćeno oko 30% plodova. Primenom standardnih bakterioloških metoda (izolacijom na hranljivim podlogama), proverom patogenosti i proučavanjem bakterioloških karakteristika, zaključeno je da pomenute simptome prouzrokuje fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae, široko rasprostranjen patogen naročito koštičavih voćaka.Ključne reči: trešnja, nekroza ploda, Pseudomonas syringae, patogenost, bakteriološke odlike REZIME Simptomi nekroze plodova trešnje (sorta Samit), zapaženi su posle perioda obilnih padavina tokom 2014. godine. Procenat obolelih plodova je bio oko 30%. Simptomi se ispoljavaju u vidu mrkih nekrotičnih, naboranih pega, koje zahvataju 1/3 ploda. (Slika 1). Slične simptome na plodovima trešnje može prouzrokovati i fitopatogena gljiva Monilinia spp., ali je zapaženo odsustvo fruktifikacije na obololeim plodovima, što ukazuje da bi prouzrokovač bolesti mogao biti i druge prirode. S obzirom da i fitopatogene bakterije roda Pseudomonas mogu prouzrokovati slične simptome (Sutton and Jones, 1996), cilj rada je bio da se utvrdi prouzrokovač ove bolesti, koji na osnovu zapažanja u zasadu trešnje može naneti velike štete.Oboleli plodovi trešnje prikupljani su polovinom maja, a izolovanje patogena je izvršeno na podlozi King B i hranljivoj podlozi (hranljivi agar, Torlak) obogaćenoj sa 5% sahroze (NAS). Patogenost dobijenih sojeva je proverena inokulacijom plodova trešnje i inokulacijom listova duvana (HR), (Lelliot and Stead, 1987; Aresenijević, 1997). Plodovi trešn-je su inokulisani injektiranjem suspenzije bakterije (10 7 cfu), medicinskim špricem neposredno ispod epidermisa ploda. Inokulisani su plodovi sorte Samit, na kojoj su i primećeni simptomi bolesti i sorte Sambarst koja sazrava polovinom juna i čiji su plodovi u vreme inokulacije bili potpuno zeleni. Inoklisano je po tri ploda svakim sojem. Plodovi su posle inokulacije odlagani u plastiče kutije obložene vlažnim filter papirom, radi održavanja optimalne vlažnosti neophodne za razvoj patogena.Od bakterioloških odlika proučene su: reakcija po Gramu, O/F test, aktivnost oksidaze, arginin-dehidrolaze i aktivnosti pektolitičkih enzima inokulisanim kriškama krompira (LOPAT test), ( Lelliott et al., 1966; Arsenijević, 1997). Kao kontrolni soj pri ovim ispitivanjima korišćen je P.syringae -CFBP 11, poreklom iz Nacionalne kolekcije fitopatogenih bakterija u Francuskoj.Posle tri dana razvoja na King B podlozi se pojavljuju bakterijske kolonije bele boje, ravnih ivica, blago ispupčene, koje stvaraju fluorescentni pigment. Na podlozi obogaćenoj saharozom (NAS) nakon tri dana patogen formira izrazito ispupčene kolonije, prečnika oko 3 mm, sluzaste, (levan tipa).Nekroza mrke boje i naborane površine, pojavljuje se na inokulisanim plodovima posle 3 dana i po izgledu odgovara nekrozi primećenim pri prirodnim infekcijama. Identični simptomi su za...