Uvod. Gangrena je stanje koje se karakteriše nekrozom i odumiranjem tkiva, čiji je najčešći uzrok loša cirkulacija krvi. Neblagovremeno prepoznata i lečena, može imati fatalan ishod. Kod dijabetičara predstavlja jednu od najtežih komplikacija koja, u osnovi, ima hronično lošu glikoregulaciju. U razvijenim društvima predstavlja vodeći uzrok amputacija sa posledičnom invalidnošću i povećanom stopom mortaliteta. Takođe, utiče najpre na kvalitet života pacijenata, kao i na zdravstvene i socijalne sisteme. Prikaz slučaja. Zapuštena vlažna gangrena desnog stopala kod pacijenta starosti 63 godine, dugogodišnjeg insulinzavisnog dijabetičara poreklom iz ruralne oblasti. Na predlog izabranog lekara da se hospitalizuje, pacijent zahteva da se sprovede kućno lečenje. Debridman hronične rane započinje se alginatnim oblogama sa srebrom, uz peroralnu i lokalnu antibiotsku terapiju. Lečenje se nastavlja čišćenjem rane i primenom antibiotske masti, te odstranjivanjem kalusa oštrim debridmanom da bi se već u fazi značajnog povlačenja i zarastanja hronične rane upotrebile i hidrofilne obloge od poliuretanske pene. Nakon šesnaestomesečnog lečenja postiže se zarastanje hronične rane uzrokovane vlažnom gangrenom desnog stopala. Zaključak. Pacijenta je lečio tim opšte medicine, pri čemu savremena sredstva za lečenje hroničnih rana značajno ubrzavaju zarastanje rana i mogu se primenjivati i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Vremenski dugo i teško lečenje je bilo posledica pacijentovih nezadovoljavajućih socioepidemioloških i ekonomskih uslova i, najvažnije, odbijanja pacijenta da sa lekarom uspostavi potpunu saradnju koja je preduslov uspešnog lečenja. U sistemu zdravstvene zaštite primarna zdravstvena zaštita čini njen nezamenljiv deo ne samo u sprečavanju nastanka gangrene, već i u samom lečenju. Ključne reči: vlažna gangrena, hronična rana, autolitički debridman, primarna zdravstvena zaštita.