Relative Age Effect in Physical Fitness Among Elementary and Junior High School Students

Abstract

The present study investigated characteristics of the relative age effect (RAE) among a general sample of Japanese elementary and junior high school students. Japan applies a unique annual age-grouping by birthdates between April 1 and March 31 of the following year for sport and education. Anthropometric and physical fitness data were obtained from 3,610 Japanese students, including height, weight, the 50-m sprint, standing long jump, grip strength, bent-leg sit-ups, sit and reach, side steps, 20-m shuttle run, and ball throw. We examined RAE-related differences in these data using a one-way analysis of variance by comparing students with birthdates in the first (April-September) versus second (October-March of the following year) semesters. We observed a significant RAE for boys aged 7 to 15 years on both anthropometric and fitness data, but a significant RAE for girls was only evident for physical fitness tests among elementary school and not junior high school students. Thus, a significant RAE in anthropometry and physical fitness was evident in a general sample of school children, and there were RAE gender differences among adolescents.

Motor abilities and relative age effect of adolescents

“…In a recent study , same motor performance test (Eurofit) was applied on the 12-year-old girls, more differences between the RAE groups of girls were found, where relatively older girls had outperformed their relatively younger classmates in six out of eight motor tests (static strength, balance, the speed of limb movement, flexibility, abdominal muscular endurance, and arm and shoulder muscular endurance, respectively). Similar to Nakata et al (2017), this study did not find significant RAE in motor performance tests in 15-year-old girls, confirming their findings that RAE is more evident for boys than girls in adolescence.…”

“…Although, there is a limited number of studies on the RAE in general population during adolescence, the results from the most recent study conducted by Nakata et al (2017) and the current study clearly indicate that the RAE is less evident in mid-adolescence in both, boys and girls. Aparently, early adolescence is a period of intensive growth when maturation variability is the greatest (Musch and Grondin, 2001).…”

“…Утврђене су значајне разлике код релативно млађих дечака (рођених између јула и децембра), који су имали боље резултате на тесту тапинг руком и релативно старијих дечака који су имали боље резултате на тесту дохват у седу. Ови резултати су у великој мери сагласни са резултатима скоријег истраживања које је спроведено на великом узорку (Nakata et al, 2017), а којим је утврђен значајан утицај ефекта релативне старости у само две мере (стисак шаке и дохват у седу) где су релативно старији петнаестогодишњи дечаци имали боље резултате. Занимљиво, резултати тог истраживања су утврдили веће разлике РАЕ у узрасту од 11 до 14 година, него у узрасту од 15 година.…”

“…У скоријем истраживању , иста батерија тестова (Eurofit) је примењена на узорку дванаестогодишњих девојчица, са утврђеним разликама између ЕРС група девојчица, где су релативно старије девојчице биле успешније у шест од осам примењених тестова (статичка снага, равнотежа, брзина алтернативних покрета екстремитета, флексибилност, репетитивна снага абдоминалне мускулатуре и статичка снага мишића руку и раменог појаса). Слично резултатима истраживања Накате и сарадника (Nakata et al, 2017), овим истраживањем није утврђен значајан ЕРС на моторичке способности код петнаестогодишњих девојчица, чиме се потврђују њихова сазнања да ЕРС јeсте евидентнији код дечака него код девојчица у адолесценцији.…”

“…Moreover, researchers have observed RAEs in physical education and other educational domains (McPhillips and Jordan-Black, 2009). One of the most recent studies (Nakata et al, 2017) investigated characteris-process in 13-year-old basketball players where authors did not identify significant RAEs between the two group of players possibly due to the small number of participants (n=20) (Vučković et al, 2013).…”