Scientific literacy and the social constructivist perspective

Abstract

Termin naučna pismenost se već odomaćio u obrazovnoj retorici kod nas. Iako se termin uveliko koristi, kod nas nema radova koji se bave preispitivanjem njegovog određenja, šta on uključuje i na šta se tačno odnosi. Ova vrsta analize je neophodna, ako naučnu pismenost vidimo kao jedan od potrebnih ishoda obrazovanja, da bismo mogli kreirati nastavu/učenje koja omogućava realizaciju takvog ishoda. Zbog toga, u ovom radu se analizira konstrukt naučna pismenost, prikazuju različita gledišta o njemu i njegovoj prirodi, i definiše se pet ključnih linija, pravaca delovanja u nastavi/učenju, neophodnih za razvoj ove kompetencije: uvažavanje predznanja učenika; podsticanje bazične funkcionalne pismenosti učenika i vešti-ne razumevanja pročitanog; podrška razvoju mišljenja učenika; razvoj razumevanja socio-kulturne perspektive nastanka i upotrebe naučnih znanja i tehnoloških produkata; i, posebno, praktikovanje naučno-istraživačkog rada, bilo kroz školsku nauku, ili nauku primenjenu u kontekstu saradnje škole i lokalne zajednice, dakle u socio-kulturnom miljeu u kome učenici žive.Ključne reči: naučna pismenost, socio-konstruktivizam, razvoj naučne pismenosti u školi, metode nastave/učenja, obrazovanje Naučna pismenost (NP) 3 kao jedan od željenih ishoda procesa obrazovanja postala je u našoj obrazovnoj retorici aktuelna sa početkom učešća naše ze-1 Rad s projekta: "Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije", br. 179018 koji podržava Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srbije 2 slobodanka.antic@gmail.com 3 Iako se kod nas odomaćio termin naučna pismenost, smatramo da bi bilo mnogo korektnije koristiti termin prirodno-naučna pismenost, jer se konstrukt upravo na to i od-