Tokom 2016. godine izvedena su ispitivanja selektivnosti primene imazamoksa (preparata Sinamon i Pulsar-40) u usevu lucerke. Ogledi su postavljeni na dva lokaliteta, Boljevci i Kovilovo, po potpuno slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Ispitivani preparati primenjeni su u maksimalno preporučenim i dvostruko većim količinama primene. Vizuelne ocene eventualnih simptoma fitotoksičnosti obavljene su dve i četiri nedelje od momenta primene herbicida. U prvoj oceni, simptomi fitotoksičnosti (u vidu blage hloroze), utvrđeni su samo na lokalitetu Boljevci pri maksimalno preporučenim količinama primene. Dvostruko veće količine primene izazvale su nešto intezivniju hlorozu, pri čemu nivo fitotoksičnosti nije prešao 10%. U drugoj oceni, ni na jednom od lokaliteta, nisu bili vidljivi simptomi fitotoksičnosti. Za kvantitativne pokazatelje prinosa (prinos sveže mase, prinos suvog sena i sadržaj korova u zelenoj masi) i kvalitativne pokazatelje prinosa lucerke (sadržaj suve materije, sadržaj sirovih proteina i hemijski pokazatelji kvaliteta kompozitnih uzoraka) nije utvrđen statistički značajan uticaj imazamoksa ni na jednom od lokaliteta. Ključne reči: lucerka, imazamoks, selektivnost, kvalitativni i kvantitativni parametri prinosa. UVOD Lucerka (Medicago sativa L.) je najstarija i najznačajnija krmna biljka u svetu (Bagavathiannan and Van Acker, 2009), kako sa aspekta površina koje zauzima tako i u pogledu visine, kvaliteta i energetske vrednosti prinosa (Milić i sar., 2016). Gaji se na svim kontinentima, a široka geografska rasprostranjenost lucerke uslovljena je njenom lakom adaptibilnošću na različite klimatske i zemljišne uslove. Prema podacima statističkog godišnjaka Srbije, površine pod lucerkom u Srbiji zauzimaju oko 107430 ha, sa prosečnim prinosom sena od 5,7 t ha-1 (SGS,