za medije i komunikacijeOsnovni problem ovog rada je ispitivanje kako različiti aspekti slike o sebi, samosaosećanje i samopoštovanje, predviđaju različite mere dobrobiti. Samo saosećanje je relativno nov psihološki konstrukt i alternativna konceptualizacija slike o sebi, koja podrazumeva stabilan osećaj lične vrednosti koji nije uslovljen dostizanjem vrednovanih ishoda već se crpi iz činjenice da je osoba vredna samim tim što je ljudsko biće. Na osnovu ranijih istraživanja, očekivali smo da će samosaosećanje biti značajan prediktor dobrobiti, a naročito aspekata koji se nazivaju eudamonička dobrobit (eudamonička dobrobit podrazumeva doslednu aktualizaciju ljudskih potencijala). Istraživanje je sprovedeno na uzorku od ukupno 165 ispitanika i primenjene su: Skala globalnog samopoštovanja/Skale dopadanja i kompetencija, Skala samosaosećanja, Skala bazičnih psiholoških potreba, Upitnik eudamoničkih aspekata dobrobiti i Pemberton indeks skale sreće. Rezultati ukazuju da su oba konstrukta jednako značajni prediktori različitih mera dobrobiti. S obzirom na visoku povezanost između mera samopoštovanja i samosaosećanja, nije moguće pronaći jasno empirijsko potkrepljenje za teorijske distinkcije. Ipak, preporučujemo dalje istraživanje konstrukta samosaosećnja, kao potencijalno korisnog za sveobuhvatnije razumevanje slike o sebi, i predlažemo pravce budućih istraživanja.Ključne reči: samosaosećanje, samopoštovanje, dobrobit, eudamonija, zadovoljstvo životom U poslednjih nekoliko decenija u akademskoj i popularnoj literaturi iz područja psihologije, visoko samopoštovanje je promovisano kao lek koji sprečava nastanak mnogih problema i disfunkcionalnih ponašanja, kako na individualnom nivou tako i na nivou društva (Baumeister, Campbell, Krueger & Vohns, 2003). Međutim, sve veći broj istraživanja samopoštovanja ukazuje da visoko samopoštovanje ima i svoju tamnu stranu. Veliki broj studija je pokazao da ljudi na pretnju po sliku o sebi reaguju izbegavanjem, distanciranjem, 1 marija.sretenovic82@gmail.com 280 PSIHOLOŠKA ISTRAŽIVANJA VOL. XXII 2 povlačenjem ili, pak, agresivno, ljutito, pravdajući se i kriveći druge (Crocker & Park, 2003). Takođe, postoji i problem sa konstantnim održavanjem visokog nivoa samopoštovanja. Uslovno visoko samopoštovanje zapravo podrazumeva stalnu trku i pritisak da se zadovolje određeni kriterijumi, koji cenjeni u datoj kulturi kao simbole vrednosti i vrline, kako bi se dobila potvrda sopstvene vrednosti (Park & Crocker, 2004). Ukoliko osobe sa visokim uslovnim samopoštovanjem ne naiđu na željeno odobravanje ili ne dosegnu željeni kriterijum uspešnosti, kod njih se javljaju osećaji bezvrednosti, stida, neadekvatnosti, besa, nekompetentnosti (Crocker, 2002).Budući da noviji nalazi mahom ukazuju na negativne ishode težnji da se dosegne i održi visok nivo samopoštovanja, učinjeni su napori u pravcu konceptualizacije i istraživanja novih, zdravijih aspekata slike o sebi. Jedan od njih je samosaosećanje, koji se u literaturi često navodi kao pandan konceptu visokog samopoštovanja.Dakle, osnovni problem...