UVODDonošenje deteta na svet je verovatno najkompleksniji događaj u životu, psihološki posmatrano, sa kojim nastaju korenite promene u životu žene. Trudnoća i babinje mogu biti okidač za javljanje psihičkog oboljenja, svakako predstavljaju period povećane vulnerabilnosti. Po literaturi žene imaju 22 puta veću šansu da dožive psihotičnu epizodu u prvom mesecu po porođaju nego bilo kada u životu [1].
IstorijatJoš je Hipokrat (Ἱπποκράτης) u 4 veku pne opisao slučaj žene koja je razvila insomniju i nemir šesti dan po rođenju blizanaca, 11.ti dan delirijum, potom "komatozno stanje" i 17.og
Kratak sadržajRođenje deteta je stresogeni događaj koji u vulnerabilnih žena može biti i precipitirajući za razvoj mentalnih oboljenja u puerperijumu koji se u savremenoj literaturi klasifikuju u 5 velikih kategorija: postpartalna-tuga, depresija i psihoza, postpartalni posttraumatski stresni poremećaj, postpartalni anksiozni i opsesivno kompulzivni poremećaji. Postpartalna psihoza se karakteriše naglom i dramatičnom izmenom u funkcionisanju žene i obično nastaje u drugoj nedelji po porođaju. Smatra se urgentnim stanjem i zahteva neodložno psihijatrijsko lečenje.U radu su prikazana četiri slučaja žena lečenih hospitalno od postpartalne psihoze i nakon toga nastavljenim vanbolničkim tretmanom. Od riziko faktora pacijentkinje su imale pozitivan hereditet u tri slučaja, sve su bile prvorotke, tri sa komplikovanom trudnoćom i porođajem, dve su imale neposredni stresogeni događaj. Farmakoterpjski režim je uključivao antipsihotike, benzodiazepine i psihostabilizatore.