Kriminal u gradovima jedan je od najduže tematizovanih problema u kriminologiji, a savremeno proučavanje ovog fenomena povezuje se sa konceptom urbane bezbednosti. Iz ove perspektive urbani kriminal, pre svega, možemo posmatrati kao bezbednosnu pretnju, a prevenciju urbanog kriminala kao jedan od modela, politika ili bezbednosnih mera, koje provajderi bezbednosti sprovode kako bi ostvarili bezbednost u gradu. Predmet ovog rada stoga je prikaz glavnih odlika prevencije kriminala u gradovima koja je u funkciji unapređenja urbane bezbednosti. U prvom delu rada napravljen je osvrt na neke teorijske pretpostavke na kojima se zasniva savremeno proučavanje prevencije urbanog kriminala. Potom su prikazani pojedini modeli, strategije i politike prevencije kriminala u gradovima, koji su zasnovani na bogatoj istraživačkoj praksi u ovoj oblasti. Na kraju, date su neke preporuke za adekvatno planiranje programa prevencije kriminala koje bi moglo doprineti sveukupnom podizanju nivou urbane bezbednosti.