Predmet rada je odnos građana Srbije prema demokratskom načinu vladavine i nekim temeljnim vrednostima demokratije. Analizirana je direktna, uopštena evaluacija demokratskog načina vladavine koja je operacionalizovana putem procene o tome koliko je demokratski politički sistem dobar ili loš način vladavine. Jednodimenzionalni sindrom demokratske orijentacije koji obuhvata socijalnu toleranciju, postmaterijalističke vrednosti, vrednovanje autonomije, insistiranje na rodnoj ravnopravnosti i tržišnu orijentaciju posmatran je kao pokazatelj prihvatanja demokratskih vrednosti. U analizi su korišćeni prikupljeni podaci u tri talasa Svetske studije vrednosti (N=3700), koja je na tri reprezentativna uzorka punoletnih građana u Srbiji sprovedena 1996, 2001. i 2006. g. Rezultati analize ukazuju na to da uopštena podrška demokratskom načinu vladavine, kao i prihvatanje demokratske orijentacije među građanima Srbije pokazuju "cikcak" profil promene -nagli rast nakon demokratskih promena 2000. g., značajan pad posle tih promena. Kongruentnost odnosa prema demokratskom načinu vladavine i prema demokratskim vrednostima je, međutim, u bilo kom posmatranom trenutku u Srbiji relativno retka. U završnom delu rada diskutuju se značaj i implikacije dobijenih nalaza u kontekstu efekata društvenih promena na promenu vrednosnih orijentacija jednog društva, ali i dva suprotstavljena modela odnosa političke kulture i strukture − kulturološkog i institucionalnog.Ključne reči: demokratska orijentacija, demokratija, Svetska studija vrednosti, Srbija.
Uvodna razmatranjaPad Berlinskog zida označio je na simboličan način propast komunizma. Tokom naglih smena režima koje su usledile u Evropi, Latinskoj Americi, 1 Ovaj rad deo je projekta "Demokratski modeli unapređivanja društvene kohezije, tolerancije, ljudskih prava i privrednog razvitka u političkim i institucionalnim procesima evropskih integracija Srbije" (149017), koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.2 Adresa autora: zpavlovic@idn.org.rs