Sažetak: Postmoderna društvena teorija i nauka o međunarodnim odnosima pozicioniraju nacionalne subjekte za prvorazredne učesnike međunarodne zajednice, tako i međunarodne politike. Država pri tome ostaje esencijalni akter međunarodnih odnosa, uz uvažavanje ostalih tradicionalnih subjekata i savremenih činilaca. Nacionalne organizacije, posebno secesionistički pokreti podržani terorističkim grupacijama označavaju najveću pošast čovečanstva. Takođe, određene verske grupe u sprezi sa organizovanim kriminalom i terorizmom ozbiljno ugrožavaju ljudsku egzistenciju u mnogim delovima sveta. Klasična obeležja državnih tvorevina ostaju ključna za svako društvo, naročito stanovništvo, teritorija i suverena vlast. Globalni trendovi pojačavaju važnost ostalih karakteristika države, naročito ekonomski resursi i vojni efektivi. Suverenost ostaje aksiom u međunarodnoj konstelaciji, gde fenomen ograničenog suvereniteta postaje konstanta u objektivnim relacijama na planetarnom nivou. Ključne reči: nacionalni subjekti / međunarodni odnosi / država / suverenost / ograničeni suverenitet UVOD Struktura međunarodne zajednice posmatrana kao njen sastav, odnosno unutrašnji raspored elemenata najčešće predstavlja odlučujući činilac međunarodnih odnosa i međunarodne politike. Najšire stanovište pozicionira subjekte međunarodnih odnosa za vodeći elemenat date strukture, koji usmerava ostale, to jest odnose među njima i pravila 1 Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Ul. Cvećarska 2, Novi Sad,