Одступањем српске војске према Албанији и Крфу, крајем 1915. године територију Краљевине Србије окупирале су снаге Централних сила. У подели окупационог плена области југоисточне Србије припале су Краљевини Бугарској. Током трогодишње управе над освојеним областима бугарске окупационе трупе извршиле су небројена злодела. Мала варош Сурдулица постала је симбол страдања окупираног југа Србије у Великом рату. У њој су почињени масовни злочини над цивилним становништвом. По ослобођењу Србије 1918. године грађани ове вароши покренули су иницијативу за подизање Спомен-костурнице у којој би били похрањени посмртни остаци страдалих цивила. Предмет интересовања нашег рада јесте извештавање домаћих штампаних медија о постављању камена темељца за изградњу сурдуличке Спомен-костурнице 1922. године. Упоредо са тим анализирали смо и приказали детаље новинских написа о страдању цивилног становништва у Сурдулици током Великог рата (1915–1918) и судбини посмртних остатака бројних жртава.