U ovom istraživanju ispituje se moralno mišljenje adolescenata putem posrednih koncepata. Posredni koncepti opisuju nivo analize koji se nalazi između opštih Kolbergovih obrazaca i specifičnih etičkih kodeksa. Oni se odnose na sposobnost pojedinca da identifikuje dobre i loše postupke i obrazloženja prilikom rešavanja konkretne moralne dileme. Ispitanici su adolescenti muškog i ženskog pola u ranoj, srednjoj i kasnoj adolescenciji. Ujedno, analizirani su i tip obrazovanja, ispoljeno antisocijalno ponašanje, kao i primarna grupa socijalizacije (porodica). Dobijeni rezultati pokazuju da je viša sposobnost moralnog mišljenja na nivou posrednih koncepata povezana s višim uzrastom. Adolescenti ženskog pola pokazuju ovu sposobnost u izraženijoj meri nego adolescenti muškog pola. Zatim, pojedinci u kasnoj adolescenciji, koji u toku studija više pažnje posvećuju moralnim vrednostima bolje identifikuju loše postupke i obrazloženja. Pojedinci u srednjoj adolescenciji koji ispoljavaju antisocijalno ponašanje imaju manje sposobnosti za identifikovanje loših postupaka i obrazloženja nego njihovi vršnjaci koji ne ispoljavaju takav tip ponašanja. Slični rezultati se dobijaju i kod analiziranih grupa adolescenata koji žive u domovima za decu bez roditelja i roditeljskog staranja i kod onih koji žive sa svojim roditeljima.Ključne reči: moralno mišljenje, posredni koncepti, adolescencija, antisocijalno ponašanje.
UvodU oblasti psihologije morala preispitivanje mnogih tradicionalnih koncepata, uključujući i koncept moralnog mišljenja, učestalije je u poslednje dve decenije dvadesetog veka (npr. Thoma & Bebeau, 2008. U istom periodu raste i interesovanje za istraživanje moralne slike o sebi i sopstvenog moralnog identiteta (Bergman, 2004). Ovakvi trendovi posledica 1 anebeba@yahoo.com